Београд, 17. јул 2013. године – Министар правде и државне управе у Влади Републике Србије Никола Селаковић оценио је данас да је доношење новог закона о прекршајима неопходно како би се прекршајни поступци убрзали и поједноставили.
Селаковић је, образлажући Предлог закона о прекршајима на седници Скупштине Србије, навео податак да 593 судија годишње прими приближно 600.000 предмета, па је тако, узимајући у обзир и застареле предмете, на крају 2012. године број нерешених предмета износио око 1,2 милиона.
Он је истакао да проблем није само у нерешеним предметима, већ је и ситуација са извршењем правних одлука и наплатом казни веома лоша, и напоменуо да, на пример, у Београду наплата казни износи 14,3 одсто, у Аранђеловцу 16,3, Ваљеву 16,8, Зрењанину 32,5, а у Кикинди 30,6 одсто.
Према његовим речима, проблем је у томе што се у пракси казне углавном наплаћују од физичких лица и предузетника тек под претњом затвора, што често доводи до њиховог застаревања, а и када буду наплаћене, трошкови које имају судови су много већи од казни.
Министар је навео и да у последње време грађани, услед све веће економске кризе, чешће пристају на издржавање казне затвора него на плаћање новчане казне.
Међутим, због претрпаности затвора неретко се дешава да неки чекају на служење затворске казне толико дуго да када дођу на ред она застари, а новчани део се никада не наплати, саопштио је он.
Селаковић је истакао да важећи закон карактерише нефункционалност поступака, који су компликовани и често застаревају, при чему учесницима у прекршајном поступку није омогућено његово окончање у разумном року.
Због тога је, како је навео, неопходно донети закон који предвиђа савременији и економичнији поступак, и који успешније успоставља равнотежу између општих, друштвених и појединачних интереса.
Једна од кључних новина закона јесте увођење прекршајног налога, који је нови правни институт који се већ примењује у суседним и већини европских земаља, нагласио је министар.
Селаковић је истакао да тај нови правни институт омогућава поједностављење процесуирања блажих прекршаја, уз значајно смањење трошкова за државне органе.
Он је навео да ће применом тог налога престати плаћање фиксне казне на месту догађаја, чиме се смањује могућност корупције полицијских и инспекцијских органа.
Селаковић је саопштио да закон предвиђа увођење два регистра као електронске базе података о окривљенима и казнама – регистар санкција и регистар неплаћених новчаних казни.
Према његовим речима, предвиђено је да закон ступи на снагу осам дана од објављивања у "Службеном гласнику", а да се примењује од 1. марта 2014. године.
Он је истакао да проблем није само у нерешеним предметима, већ је и ситуација са извршењем правних одлука и наплатом казни веома лоша, и напоменуо да, на пример, у Београду наплата казни износи 14,3 одсто, у Аранђеловцу 16,3, Ваљеву 16,8, Зрењанину 32,5, а у Кикинди 30,6 одсто.
Према његовим речима, проблем је у томе што се у пракси казне углавном наплаћују од физичких лица и предузетника тек под претњом затвора, што често доводи до њиховог застаревања, а и када буду наплаћене, трошкови које имају судови су много већи од казни.
Министар је навео и да у последње време грађани, услед све веће економске кризе, чешће пристају на издржавање казне затвора него на плаћање новчане казне.
Међутим, због претрпаности затвора неретко се дешава да неки чекају на служење затворске казне толико дуго да када дођу на ред она застари, а новчани део се никада не наплати, саопштио је он.
Селаковић је истакао да важећи закон карактерише нефункционалност поступака, који су компликовани и често застаревају, при чему учесницима у прекршајном поступку није омогућено његово окончање у разумном року.
Због тога је, како је навео, неопходно донети закон који предвиђа савременији и економичнији поступак, и који успешније успоставља равнотежу између општих, друштвених и појединачних интереса.
Једна од кључних новина закона јесте увођење прекршајног налога, који је нови правни институт који се већ примењује у суседним и већини европских земаља, нагласио је министар.
Селаковић је истакао да тај нови правни институт омогућава поједностављење процесуирања блажих прекршаја, уз значајно смањење трошкова за државне органе.
Он је навео да ће применом тог налога престати плаћање фиксне казне на месту догађаја, чиме се смањује могућност корупције полицијских и инспекцијских органа.
Селаковић је саопштио да закон предвиђа увођење два регистра као електронске базе података о окривљенима и казнама – регистар санкција и регистар неплаћених новчаних казни.
Према његовим речима, предвиђено је да закон ступи на снагу осам дана од објављивања у "Службеном гласнику", а да се примењује од 1. марта 2014. године.