Селаковић је образлажући Предлог стратегије за реформу правосуђа од 2013. до 2018. године у Скупштини Србије истакао да се српско правосуђе суочава са проблемом екстремне неефикасности, уз напомену да је то проблем који највише погађа грађане.

Он је објаснио да је због тога у предложену стратегију уграђен систем мера за убрзање судских поступака и смањење броја заосталих предмета, промена постојеће мреже судова и праћење њених резултата.

Према његовим речима, улога ресорног министарства је да буде стожер реформског процеса.

У протеклих годину дана, како је подсетио, радило се на пројектовању нове правосудне мреже, која би отклонила проблеме са повећаним трошковима и отежаном приступу правосуђу, које је донела реформа 2009. године, као и омогућила реинтеграцију судија и јавних тужилаца који су враћени на функције одлукама Уставног суда.

Селаковић је навео да су са радом почела 82 извршитеља, као и да је тренутно у току именовање њих још 28, а именовано је и 80 јавних бележника.

Он је додао да ће избором додатних 20 бележника и оснивањем Коморе јавних бележника бити успостављен један од система чија је улога у растерећењу судова од кључног значаја.

Према његовим речима, новину представља и увођење сталне обуке не само судија и тужилаца већ и њихових помоћника.

Министар је рекао да је предлог поменуте стратегије резултат преданог рада радне групе која је обухватила све оне који су релевантни за успешно креирање реформе, уз подршку Министарства правде и државне управе и тима консултаната Светске банке.

Он је подсетио на то да је у периоду израде стратегије одржано више јавних расправа и округлих столова.

На тим скуповима учествовали су судије, јавни тужиоци, заменици јавних тужилаца, представници научних институција, цивилног друштва и релевантних државних органа, као и представници међународне заједнице, попут канцеларија ОЕБС-а, Европске комисије, Савета Европе.