Ове измене представљају наставак реформе пореског система Србије, и још један корак ка стварању штедљивије и ефикасније државе, а у складу са принципима утврђеним у документу Фискална стратегија, који је усвојени прошле године.

Смањењем стопе пореза на зараде са 12 одсто на 10 одсто и повећањем неопорезивог износа плате са садашњих 8.776 динара на 11.000 динара, са 8,6 на 6,4 одсто биће смањено пореско оптерећење најнижих зарада, које су најчешће у радно-интензивним индустријама, као што је текстилна индустрија.

Подизање цензуса за паушално опорезивање са три на шест милиона динара представља олакшање пословања великом броју малих предузетника.

Осим тога, предузетници ће моћи да изаберу да ли ће доприносе плаћати на личну зараду, или на остварену добит.

На тај начин се мења досадашње решење које ствара неоправдану разлику у висини пореског оптерећења између предузетника и власника привредног друштва, а ове измене уштедеће привреди 1,7 милијарди динара на годишњем нивоу.

Повећање стопе доприноса за обавезно пензијско осигурање са 22 на 24 одсто омогућиће да приходи ПИО фонда буду повећани за приближно 26 милијарди динара годишње, чиме се стварају претпоставке за одрживи пензиони систем Републике Србије.

Изменама пореских закона, правна лица неће плаћати порез на основу књиговодствене вредности имовине, већ ће се у обзир узимати тржишна вредност земљишта на којем се налазе објекти.

Привредницима ће бити омогућено и обједињавање плаћања пореза једним налогом.

Овим би се све постојеће пореске пријаве и други обрасци који се подносе при плаћању пореза по одбитку (35 образаца) заменили једном, појединачном пореском пријавом, а уместо на максимално 205 уплатних рачуна, обавеза би се плаћала само на један.

Ова промена доноси поједностављење пословања и уштеду привреди у износу од 1,5 милијарди динара годишње.