Укупни квалитет приватизације у Србији:

- Закон о приватизацији донет је 2001. године и није било искустава по моделу за који се Скупштина определила, тако да је требало времена да се увиде недостаци у законским решењима. Оно што је пракса изградила и где су се видели пропусти иницирало је да се дође до измена Закона о приватизацији. Са друге стране, логички се намеће још једна потреба за изменама и она се односи на фирме у реструктурирању. Иако је постигнут значајан успех у приватизацији, када погледате анализу, то су већином мала и средња предузећа, док су од великих предузећа приватизована само она која су била тржишно атрактивна. Остале су све оне фирме које су некада биле носиоци развоја у свом региону, које су у лошем стању због петнаест година неинвестирања. Од квалитета тих приватизација ће се мерити укупни квалитет приватизације.

Тек када сам ја преузео да водим и ту област имамо и прве појаве приватизације фирми у реструктурирању, које су прошле цео процес. Међу њима су Ливница Кикинда, "Север" из Суботице, сада су на тендеру "Хипо" из Оџака, "14. октобар" из Крушевца и "Прва петолетка" из Трстеника. Код предузећа која су на листи за реструктурирање ићи ће се на отпуст дуга, који је фактички услован у смислу успеха приватизације. Ако приватизација буде успешна, тај отпуст дуга важи као отпис, а повериоци, међу којима су најбројнији државни повериоци који држе око 90 одсто потраживања у тим фирмама, наплаћују се из приватизационих прихода. Уколико је приватизација неуспешна, отпуст не важи, нема отписа и чека се нова прилика или стечај, који почиње да производи своје правно дејство, али који не мора да буде тако трагичан.

Када се фирма обрати сектору за реструктурирање, могућа су три пута. Једaн је тендер, без потребног реструктурирања и то је најбољи случај када финансијски показатељи покажу да фирма може одмах да иде на тендер. Други случај је реструктурирање, где се доноси одлука и иде се на отпис дуга, а потом на тендер и трећи случај је стечај. Или може да се деси да стечај може да буде друга фаза, ако не успе тендер или ако не успе реструктурирање, али и у првом кругу стечај може да буде једна од могућности. Ја увек предност дајем редоследу тендер, реструктурирање па стечај и зато свим силама желим да убрзам процесе реструктурирaња и тендера и да само у крајњем случају остане стечај.

Шта ће се десити са запосленима који су вишак у тим предузећима:

- На срећу, у већини тих предузећа социјални програм је завршен. Нема приче о енормном броју вишкова. Социјални програм је био један од првих корака у чишћењу дубиоза из претходног периода. Имамо четири проблема: стара опрема, стара технологија, велики број запослених и стари дугови. Од ова четири негативна фактора можемо да делујемо на последња два, на прва два не можемо јер немамо довољно средстава за развој. Очекујемо да прва два фактора реши стратешки партнер. На срећу, трећи фактор је углавном решен. Остаје у питању отпуст дугова.

О могућностима да се вишку запослених, поред отпремнина, обезбеде нова радна места:

- Могу да им обећам да је крајње време да почну да размишљају о својој судбини. Моје је да направим да могу јефтино и са мало капитала да оснују фирму. Приватна иницијатива мора да заживи. Ја се слажем да нисмо сви рођени за то. Постоји мајстор који је одличан у систему, али када ради појединачно не може да уради много тога и зато сам говорио о великом значају малих и средњих предузећа, који ће почети да усисавају вишак људи. Неће бити проблема са добрим мајсторима, они неће остати на улици. Проблем је са оним који није вредео ни у друштвеној својини, тај неће вредети ни у овој другој.

Очекивани приходи од приватизације за ову годину:

- Према подацима Министарства за финансије, укупни приходи су преко 800 милиона евра. Приватизација има свој замах, има обавеза које су доспеле у буџет од ранијих приватизација, као што ће нека наредна влада наследити оно што крене у овом периоду. Кад наследите кућу, наследите и стару бабу. Кућа је добитак, али стара баба је проблем. Од приватизација из претходног периода имамо и бенефит, али имамо и проблеме. Морамо да имамо у виду да су сада на дневном реду мање атрактивна предузећа. Све мање ћемо причати о приливима од приватизације. За мене ће бити срећа да дође стратешки партнер који ће да преокрене фирму, да дођу нове инвестиције. Мерило ће бити колико је неко спреман да инвестира.

Генерална стратегија развоја и планског усмерења домаће привреде:

- Када су у питању стратегије, низ година уназад нисмо били до краја конзистентни и оно што је тренутно најважније у нашем стратешком опредељењу, јесте окончање приватизација и развој и раст малих и средњих предузећа. Држава не може да решава појединачне случајеве. Она треба да створи миље, једно окружење у којем људи треба да налазе своју шансу за живот. У том смислу је урађено пуно и ако то можемо да подведемо под одређену стратегију, а можемо, онда могу рећи да је у другој половини 2004. године урађено пуно, а ефекте тога ћемо видети већ на почетку ове године. Сада заиста нико не може да каже да не може да оснује фирму и да му треба много папира. Процедура је поједностављена, а са друге стране, у некој сразмери и корелацији долази закон о стечају, закон о извршном поступку.

Шта Србија данас може да прода Европи:

- Низ ствари може да се прода Европи и у овом моменту можемо да продамо више производа на нижем технолошком нивоу, али и пуно тога што је везано за информационе технологије. Мислим да Србија може врло брзо да се укључи у највише стандарде, међутим нама је у овом моменту за сваку стратегију неопходан страни капитал, не само у финансијском смислу, већ зато што са њим долазе и нове технологије, бољи менаџмент, боље коришћење постојећих ресурса.