Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.

Утисци после посете Руској Федерацији:

- Основни, не утисак, него чињеница коју доносимо у Београд, јесте снажна подршка Русије политици ове владе Србије, пре свега захваљујући нашим настојањима да у односима с Русијом, и са свим другим земљама, пре свега будемо искрени и јасно саопштимо и своје жеље и своје намере. Русија јесте наш пријатељ, и то управо онакав какав нам је данас и потребан. Када нешто одлучимо, Русија ће нас подржати, а ми никада нећемо тражити да Русија нешто одлучи уместо нас. Може се рећи да је свест о међусобним односима Русије и Србије подигнута на ниво на којем се са уважавањем гледа на међусобне интересе. Русија има своје интересе, али јој је веома драго што и Србија, коначно, јасно саопштава своје, и што не доживљава Русију као некога иза кога се треба сакрити. Србија је, дакле, и пред Русијом, и пред другим земљама, преузела одговорност за оно што ради и за оно што намерава да ради. И управо зато, из Москве долазимо са свешћу о новом пријатељству, и с потребом да своје проблеме, баш због наших пријатеља, решавамо сами, уверени да њихова помоћ, када то буде потребно, неће изостати.

Економска сарадња са Русијом:

- Србија од Русије тренутно учи основну политичку лекцију 21. века. Да је јака држава само она која је и економски јака, која може да обезбеди развој и раст, која сама отвара, или омогућава отварање нових радних места.

Економска помоћ Русије је кључни фактор даљег раста и развоја Србије, дакле и кључни фактор њене будуће снаге и способности да оствари и брани своје националне интересе.

Та помоћ, кроз повољне кредите и инвестиције каква је и Јужни ток, кроз отварање руског тржишта за српске производе и производе направљене у Србији, попут Фијат аутомобила, данас за српске националне интересе више значе од било чега другог. Пре свега зато што, данас, и Србија је то научила баш пратећи пример Русије, само јака економија и високи стандард као њена последица могу да сачувају државу, и споља и изнутра.

На тај начин јака и велика држава, и Србији је то циљ, одличан је партнер и има могућност да буде пријатељ са свима. И са Русијом, и са Европом и са Америком, Кином...

О ставу Русије по питању дијалога са Приштином:

- Руски став је, данас, у свему важан. Русија је једна од држава које су, пре свега, економски лидер у свету, и енергетски џин чији се ставови свуда поштују. Самим тим, нема ничег логичнијег него да се о важним питањима, какво је косовско, консултујемо и са Русијом. И Русија ће нам свакако помоћи, очекујући од нас управо оно што данас и радимо. Да уложимо напоре да своје проблеме доживимо пре свега као своје, а не туђе, и да ми будемо они који ће и иницирати решење тих проблема, и затим све учинити да они и буду решени.

Када је реч о Косову, ова влада је управо то и урадила. Идентификовала проблем и бацила се на његово решење. Подршка Русије овој влади и овој политици зато и не изостаје. Она је отворена и огледа се, пре свега, кроз, морам да кажем, заиста великодушну, економску помоћ. Пример Јужног тока, који ће “Гаспром” сам финансирати у делу којим пролази кроз Србију, највише о томе говори.

Наставак преговора с Приштином:

- Србија је спремна, ако не буде више било посредника, да настави и директне разговоре са самом Приштином, пре свега зато што је проблем Косова проблем Београда, и проблем Приштине, и ми морамо и да нађемо начин да га решимо.

Мислим да је та наша жеља јасно препозната, и добили смо, могу и то да кажем, подршку да наставимо са разговорима. Све консултације су управо зато и везане за наставак дијалога и проналажење решења. Кетрин Ештон, коју агенда и извештај који спрема терају на јасније рокове, није, и ми смо јој због тога захвални, одбацила могућност скорог наставка дијалога.

О постизању коначног договора:

- Ми, као што сам рекао, други пут немамо. И од првог дана, мог првог сусрета са Хашимом Тачијем, јасно смо показали какво је опредељење Србије. И дан-данас имамо добру веру да је то опредељење исправно и једино могуће.

Знате, ми смо почели преговоре свесни да питање Косова не може, не сме, више да буде питање крви и тла, већ питање живота људи који на њему живе.

И били смо свесни чињенице да је пре 32 године, у априлу, тадашње Председништво тадашње СФРЈ увело ванредно стање на Косову због студентских демонстрација, и да су и Србија и Косово све те године, до данас, провели живећи у разним облицима разних ванредних стања. И хтели смо да то престане. Хтели смо да почнемо, и ми и људи на Косову, да се бавимо животом, његовим развојем, квалитетом, сигурношћу. И ови преговори су, већ до сада, доказали да је то могуће.

На крају, и питања која су остала нерешена тичу се тог живота. Тичу се тога ко ће Србе на Косову да чува, ко да им суди, ко да их учи и лечи. Сама та чињеница је велики напредак и охрабрује да је решење могуће.

На крају, и Тачи је то добро приметио, непостизање споразума је пораз и Србије и Косова, а ја бих додао и наставак ванредног стања за све у Србији и за све на Косову. То морамо да завршимо. Стање морамо да вратимо у редовно, и нормално. Морамо, једном речју, да омогућимо живот, и Србима и Албанцима.

Какве су шансе Србије да у јуну добије датум почетка преговора са ЕУ?

- Најреалније је да престанемо да везујемо решавање нашег највећег проблема само за ЕУ интеграције. Ми Косово решавамо, као што сам рекао, да бисмо могли нормално да живимо, а не да бисмо добили датум. Тај датум је, опет, свакако наш циљ, и то из истог разлога - да би, коначно, живели нормално. Али, све време, у целом том процесу, мора да нас води свест да Косово решавамо због Косова и Србије, и да морамо да га решимо без обзира на то када ћемо, ког тачно дана, добити датум.

Србија је, притом, привржена европском путу, испуњава обавезе из европске агенде, бави се реформом и усклађивањем својих прописа са европским, усваја европске стандарде и правила, и свакако ће наставити то да ради. Лицитирати о томе када ће наш труд бити препознат и добијањем датума, и везивати преговоре о Косову за тај чин, погрешно је и не води ничему.

Ова влада све чини, и убеђен сам да је способна да оствари оба та циља, дакле и да разреши косовски чвор и да настави са ЕУ интеграцијама и добије датум. Када ће то да уради, наравно, зависи највише од ње, али, поготово када је реч о датуму, зависи и од других фактора, највише од избора у Немачкој. Но, важно је рећи да смо ми, од самог почетка, рачунали на све те факторе и да нас они не могу ни обесхрабрити нити зауставити у напорима да своје најважније циљеве и остваримо.