Фото: Танјуг

Угљанин је на конференцији "Одрживи развој недовољно развијених подручја Србије", на којој су представљени пројекти и планови за инвестирање у 2013. години у области одрживог развоја недовољно развијених општина, истакао да је одрживи развој поменутих подручја важан стратешки приоритет наше земље.

Он је истакао да Србија може постати аграрно-индустријска земља и пожељна туристичка дестинација, али и напоменуо да у нашој земљи има 46 неразвијених општина у такозваној 4. развојној групи у којима живи приближно милион грађана, а у којима је зарада запослених мања од републичког просека.

Министар је саопштио да је неопходно створити услове за напредак таквих подручја и обезбедити повољан пословни амбијент за инвеститоре, што ће довести до отварања нових радних места.

Према његовим речима, циљ је да примаоци социјалне помоћи постану порески обвезници, да се спрече економске миграције, одлив становништва и појава лажних азиланата.

Угљанин је навео да је председник Србије Томислав Николић упутио позив инвеститорима да улажу у недовољно развијена подручја, што, како је истакао, показује да је одрживи развој тих делова Србије постављен као приоритетна тема на различитим нивоима.

Министар је нагласио значај јачања капацитета локалних самоуправа како би оне могле да конкуришу за домаћа средства и средства из фондова ЕУ.
Министар енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић истакла је да инвестиције у енергетику у неразвијеним подручјима Србије могу да допринесу отварању неколико хиљада радних места и да покрену развој тих подручја.

Она је навела да ће равномерном регионалном развоју допринети и реализација пројеката као што су отварање рудника и термоелектране Штаваљ и изградња соларне електране на југу Србије, чија вредност износи више од милијарду евра.

Изградња гасовода Ниш–Димитровград и Копаоник–Рашка–Нови Пазар, као и модернизација система даљинског грејања такође су пројекти који би допринели развоју тих подручја, напоменула је Михајловић.

Према њеним речима, услови за инвестирање у те делове земље јесу да општине имају прикључке за воду, струју и развијене путеве и инфраструктуру, а тога у неким неразвијеним општинама нема.

Михајловић је навела да је обавеза државе да омогући да се стање у тим општинама поправи и да се побољшају услови живота за милион људи који живе у неразвијеним подручјима.

Министар културе и информисања Братислав Петковић истакао је да је културна сцена у појединим деловима земље оскудна, али и да држава улаже напоре да децентрализује културу и помогне неразвијеним општинама, што потврђује и реализација пројекта "Србија у Србији".

Петковић је напоменуо да су у појединим местима у Србији технологија и услови рада застарели и истакао да је неопходно утврдити најургентније потребе и адекватно реаговати на том плану.

Министар омладине и спорта Алиса Марић навела је да то министарство активно пружа помоћ недовољно развијеним општинама у Србији улагањем у омладинска и спортска удружења, отварањем канцеларија за младе и спровођењем различитих акционих планова и пројеката.

Марић је саопштила да ће Министарство и у 2013. години наставити да подржава удружења младих и отварање канцеларија за младе средствима у износу од 32 милиона динара.

Државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Сенад Махмутовић истакао је да су неразвијене општине, према статистичким подацима, претежно пољопривредно оријентисане и богате шумским и воденим потенцијалима.

Представник Канцеларије за одрживи развој недовољно развијених подручја Дамјан Ћупрић нагласио је да ће та канцеларија у наредној години наставити досадашње активности на финансирању израде планских аката и документације за пројекте одрживог развоја.

Ћупрић је навео да ће у 2013. години бити настављени и пројекти подстицања развоја пољопривреде и села, подршке женском предузетништву, као и да ће се радити на побољшању организације и ефикасности недовољно развијених општина.

Државни секретар Министарства правде и државне управе Гордана Стаменић истакла је да то министарство у оквиру својих надлежности реализује веома значајан пројекат који ће имати позитивне ефекте и на развој недовољно развијених подручја.

Она је објаснила да је реч о успостављању и развоју централног система за електронску обраду и складиштење података и чување другог примерка матичних књига.

Ради се о најважнијем сервису грађана Србије, који је уједно и највећа мрежа државних органа у нашој земљи јер обухвата више од хиљаду матичних подручја свих градова и општина.

Према њеним речима, велики проблем представља то што јединице локалне самоуправе са неразвијених подручја нису унеле своје податке у Централни систем јер немају довољно материјалних средстава за обезбеђивање рачунарске опреме за своја матична подручја.

Она је навела да ће тај проблем бити превазиђен кроз сарадњу Министарства правде и државне управе и Канцеларије за одрживи развој недовољно развијених подручја, која се обавезала на то да у наредном периоду обезбеди средства за набавку рачунарске опреме за та матична подручја.

Повезивањем локалних самоуправа са неразвијених подручја на Централни систем биће омогућено ефикасније обављање послова државне управе и јединица локалне самоуправе, а све то ће у крајњем ефекту допринети бржем и лакшем остваривању права и интереса грађана, закључила је Стаменић.