Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора:

Пројекат изградње гасовода "Јужни ток":

- На једној од седница Владе Србије у септембру пројекат изградње гасовода Јужни ток биће проглашен националним како би се олакшао рад инвеститорима.

Држава има интереса да тај пројекат прогласи за национални пројекат јер би се у том случају елиминисао проблем експропријације. Локалне самоуправе преузеле би на себе решавање проблема експропријације земљишта у договору са Владом.

Шта то значи за грађане?

- Грађани би једино изгубили право на уцену, али не би претрпели никакву штету. Напротив, остварили би извесну зараду којом би требало да буду задовољни. Држава би у том случају одређивала цену експроприсаног земљишта. Не може цена проласка неке трасе кроз брдско-планински предео да буде равна цени у некој војвођанској општини где се убирају приходи од воћа, житарица... Држава мора да нађе модел како ће да олакша реализацију тог макроекономског пројекта.

Када ће почети изградња Јужног тока кроз Србију?

- Агенција за просторно планирање већ је урадила доста просторних планова, остало је још неколико како би се покрила траса кроз коју ће да прође гасовод. Руска Федерација већ је најавила за половину децембра почетак реализације тог пројекта са њихове територије. Бугарска је урадила доста припремних радњи, а остало је да ми папиролошки покријемо цео тај поступак. Неспорно је да ће и Србија од тог пројекта имати велике користи јер ће бити ангажоване и наше компаније, а и људи из локалних средина наћи ће неки свој интерес.

Траса гасовода:

- Утврђене су оријентационе трасе, односно општине кроз које пролази "Јужни ток", али ће топографски правци тек бити договорени. До децембра ћу моћи да вам дам тачне податке куда ће проћи гасовод. Агенција за просторно планирање ради на изради пројектне документације и то би требало да буде завршено до краја септембра.

Када ће бити завршен комплетан "Јужни ток"?

- Да је све кренуло на време "Јужни ток" би био пуштен у експлоатацију до краја 2015. Овако, могуће је закашњење од неколико месеци, али Руси имају снаге да заврше комплетну трасу гасовода.

Израда стратегије за експлоатацију уљних шкриљаца у Алексинцу:

- Није уобичајено да се раде стратегије само за једну сировину. Пројектоване резерве износе приближно две милијарде тона и већ је издато експлоатационо право, а утврђене резерве су око 400 милиона тона. Уљни шкриљци представљају природни ресурс који на ефикасан начин може да супституише недостатак нафте. Технолошким процесом, производњом синтетичке нафте из утврђених резерви уљних шкриљаца могли бисмо да добијемо 600.000 тона нафте. Шкриљци изазивају велико интересовање не само код нас, већ и у другим земљама у свету, тако да је претходна влада кренула у врло озбиљну реализацију тог пројекта - расписан је и тендер за избор консултанта. Ново министарство поднело је надлежним органима захтев да се изјасне о спроведеној процедури да би се или прихватило урађено или расписао нови тендер. Тек након прибављеног мишљења министарство може да почне да делује оперативно.

Које су компаније заинтересоване за приватизацију уљних шкриљаца?

- На конкурс за увид у документацију пријавило се приближно двадесет компанија, од којих је неколико преузело документацију. Најозбиљније интересовање показао је Гаспромњефт, заједно са НИС-ом и једном кинеском компанијом, као и једна естонска компанија, које су преузеле документацију. Реч је о референтним компанијама које располажу потребним технологијама, али никога нећемо фаворизовати. Они који дођу са најквалитетнијим понудама добиће тај посао који је од стратешког значаја за нашу енергетику.

Да ли поступак експлоатације шкриљаца угрожава животну средину?

- Последњих месеци стижу упозорења, конкретно из Француске, да је технолошки процес експлоатације шкриљаца штетан по животну средину. Но, наша намера је да применимо технологију која неће бити штетна. Наравно, постоје и закони које смо дужни да поштујемо.

Природни ресурси на Косову и Метохији:

- Чињеница је да над свим природним ресурсима на Космету Србија полаже право. То што је покрајина тренутно под протекторатом никоме не даје за право да се одрекне тог блага. Србија има Устав, који обавезује Владу да спречи отимање природних ресурса који се налазе на њеној територији. Не знам да ли ћемо успети у томе, али на нама је да учинимо све да заштитимо не само руде на Космету већ и воде. То ће бити предмет разговора који ће морати да се воде са представницима самопроглашене државе Косово.

Изградња пловног канала Дунав-Морава-Вардар:

- То је, уз "Јужни ток", највећи пројекат са којим би Србија могла да крене у опоравак и велике инвестиције. Реч је о пројекту који на најквалитетнији начин повезује економске интересе европске заједнице, јер то је најкраћи пут транспорта робе, људи и пласмана капитала ка југу Европе и даље ка Азији. Може се говорити и о значајном енергетском потенцијалу, с обзиром на то да се на Морави може изградити неколико хидроелектрана. С друге стране да смо имали регулисан речни ток, не бисмо се сада суочили са штетом од суше која премашује две милијарде динара. Попречним каналима урадили би се иригациони системи којим бисмо површину од 80.000 хектара могли да наводњавамо у време суше, а истовремено да штитимо и од поплава. У разговорима које ћемо имати око реализације овог пројекта Немачка је незаобилазни фактор, а преговараћемо и са Русијом и Кином.

Колика је вредност тог пројекта?

- Према проценама које су раније рађене, у изградњу пловног канала Дунав-Морава-Вардар требало би уложити између 15 и 20 милијарди долара. Ипак, неопходно је урадити нови бизнис-план и нова истраживања. Тај пројекат може да се реализује кроз јавно партнерство, или концесију.

Који облик приватизације ће бити примењен приликом продаје налазишта уљних шкриљаца?

- Остаје да се договоримо да ли ће то бити концесија или партнерство. Треба најпре видети ко су понуђачи. Желимо да чујемо предлоге свих заинтересованих. Ја сам, иначе, велики заговорник концесија и политика овог министарства биће да се ниједан природни ресурс не продаје без преке потребе. Желимо да у сваком од тих послова имамо контролни пакет и то ће бити наша полазна позиција у разговорима не само кад је реч о експлоатацији уљних шкриљаца, већ и других природних ресурса.