Грубјешић је оценила да је недавна изјава председника Европског парламента Мартина Шулца да Србија треба да призна Косово како би постала члан ЕУ његов лични став, и поновила да пред Србију не треба постављати услове за које се зна да су неприхватљиви.

Она је навела да се не може тврдити да ЕП стоји иза ставова Мартина Шулца, али да то не умањује значај такве изјаве јер говори о већинском расположењу које постоји у тој институцији и у његовој странци.

Ту изјаву треба узети озбиљно, али са друге стране Србија, то смо рекли јасно и гласно, неке услове не може да испуни. То се пре свега односи на услов да призна Косово, поновила је Грубјешић.

Такође, она је напоменула да се у ЕУ инсистира на нормализацији односа Београда и Приштине без улажења у детаље шта та нормализација подразумева, и оценила да зато и постоје различита тумачења и различите изјаве.

Ми смо рекли да смо спремни да спроведемо све што је претходна влада договорила у техничком дијалогу и да смо спремни да уђемо у политички дијалог на највишем нивоу. То за Србију значи нормализација односа са Приштином. Ни мање ни више од тога у овом тренутку, истакла је Грубјешић.

Када представници ЕУ кажу добра регионална сарадња, онда мисле на цео западни Балкан, навела је она и напоменула да ту постоје земље које још нису постале чланице ЕУ, а од Србије се очекује да има добре односе и са њима и наша земља ради у том правцу и остварује добру сарадњу у региону.

Коментаришући јучерашњи захтев косовске скупштине да Косово узме позивни број Албаније у светлу наставка разговора са Приштином о телекомуникацијама и енергетици, Грубјешић је поновила да ти преговори неће бити лаки.

Захтеву за промену позивног броја не бих придавала велики значај јер је то једнострана акција. У дијалогу морате да дођете до решења које је прихватљиво за обе стране. Мислим да је позивни број најмањи проблем, већи је проблем око имовине. Ми ћемо да реагујемо јер не желимо да аминујемо једностране акције. Једнострани акти ничему не доприносе, поручила је она.

Када је реч о спорним приватизацијама, Грубјешић је напоменула да тај списак није нов и да је у интересу Србије да се све недоумице око тога реше.

Према њеним речима, не инсистира ЕУ само на приватизацијама, већ и на унутрашњим реформама јер када вам неко тражи да постанете држава у којој је евидентна владавина права то није условљавање, то је нешто од чега ми имамо корист, исто као и што нису условљавања када неко каже да треба да се боримо против корупције.

Грубјешић је, коментаришући то да Литванија још није потписала ССП са Србијом, а као разлог се наводе и спорне приватизације Београдске индустрије пива и Азотаре у Панчеву, потврдила да је са европским комесаром за проширење Штефаном Филеом разговарала о томе и да је добила уверавања да ће он помоћи и разговарати са званичницима те земље.

Она је нагласила да и ми морамо да имамо бољу билатералну комуникацију и да пробамо да решимо проблем, при чему причу успоравају избори у Литванији у октобру и то што њихов парламент још није ставио ратификацију на дневни ред, а ако се то не учини пре избора, следећи рок је тек пролеће наредне године.

Грубјешић је навела да Србија жели што пре да добије датум и да отвори преговоре о чланству у ЕУ јер тек тада процес евроинтеграција постаје бесповратан, али и напоменула да се до краја године, до када има још три месеца, не може надокнадити период који је ове године пропуштен.

То не значи да Србија неће дати све од себе да до краја године учини тај значајан корак у интеграцијама, истакла је она.