Захарије Трнавчевић

Трнавчевић је на конференцији за новинаре, која је одржана у Влади Србије, објаснио да је реч о дугорочном документу који ће важити од 20 до 25 година, и потврдио да би стратегија требало да буде написана најкасније до 20. новембра.

Сматрамо да је за препород аграра веома важно да се створи нова свест о томе да Србија располаже значајним могућностима да буде велики произвођач хране и да ту једину обновљиву привредну грану морамо да развијамо брже него до сада и у њу унесемо нова знања и технологије, истакао је он.

Према његовим речима, стратегија ће бити написана једноставним језиком, схватљива и читљива, у намери да обавести и придобије све грађане, укључујући и пољопривреднике и потрошаче, за једну политику каква до сада није вођена.

Трнавчевић је указао на то да ће стратегија предочити оно што досадашња документа нису садржала, односно које су то квоте до којих би српски аграр могао да досегне у неколико наредних година и тако достигне и сустигне развијене европске земље у погледу хектарских приноса, количине млека и меса и других битних параметара.

Влада је 2. септембра основала Национални аграрни савет, који треба да анализира стање у пољопривреди, пољопривредној производњи и на тржишту пољопривредних производа и припреми мере за унапређење ове области.

Задаци Савета су да обави анализу постојећег стања у пољопривреди, пољопривредној производњи и на тржишту пољопривредних производа у нашој земљи и да на основу ње припреми одговарајуће извештаје.

Савет би требало и да припреми предлоге мера за подстицање и унапређење развоја пољопривреде и прехрамбене индустрије, пољопривредне производње и тржишта пољопривредних производа, као и предлоге системских решења и мера подстицаја за унапређење производње, за развој села и побољшање положаја сеоског становништва.

Ове тело, на чијем је челу новинар Захарије Трнавчевић, има укупно 16 чланова који су врсни стручњаци из те области.