Фото: novosti.rs

Љајић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" рекао да ће Влада спровести реформу пореске политике како би они који зарађују више држави давали више, и потврдио да неће бити поскупљења хлеба и повећања ПДВ-а на храну.

Најтежи испит за ову владу неће бити ни Косово, ни Европа, већ како да се избори са кризом и обезбеди бољи живот грађанима, оценио је он, уз напомену да ће на томе и ова и свака будућа влада или опстајати или пропадати.

Према његовим речима, два су начина да се санира огромни дефицит државне касе - први је да се штеди што је више могуће, а други да се пронађе модел за повећање прихода, који су значајно мањи од планираних.

Постоји велики маневарски простор - од смањења броја разних агенција, чији се тачан број уопште не зна, а има их више од 160, до ограничења плата у јавном сектору, са горњим лимитом од 165.000 динара, при чему и код путовања државних функционера и коришћења службених аутомобила постоји значајне могућности за уштеде, прецизирао је Љајић.

Поред штедње, како је навео, морају да буду пронађени и додатни извори прихода.

Ниједна земља, па ни Србија, не може да изађе из кризе ако не повећа извоз, а за то је потребно имати конкурентан производ. Друга могућност је привлачење инвестиција, што није нимало лако у овом тренутку, рекао је он и истакао да је за привреду најважније да курс динара буде предвидив.

Љајић је нагласио да се опција продаје "Телекома" за сада не разматра, уз напомену да је идеја да се "Телеком" модернизује и да се професионализује менаџмент како би компанија издржала конкуренцију.

Према његовим речима, повећање стопе ПДВ-а је крајња мера и сигурно је да неће бити подизања ПДВ-а на храну.

Влада ће о томе да ли ће се ићи на подизање стопе на 20 одсто одлучити након детаљне анализе која би требало да покаже да ли је то једини начин да се остваре додатни приходи, указао је потпредседник Владе.

Када је реч о поскупљењу хлеба, он је рекао да ће бити настављен дијалог са пекарима, уз оцену да у овом тренутку нема разлога за повећање цене ове животне намирнице.

Тако ће остати сигурно до 30. септембра, док је уредба о ограничавању маржи на снази. После ћемо видети како стоје биланси жита, а чињеница је да род пшенице неће бити на нивоу домаћих потреба. И приноси кукуруза, соје и сунцокрета су мањи од прошлогодишњих, што може да се одрази на цену сточне хране, а самим тим и на цене меса, објаснио је Љајић.