Фото: novosti.rs

Званични сајт Владе Србије преноси овај разговор у целини.

О новим мерама:

– Одлука Владе да се свима који отварају нове погоне, односно радна места, омогући да по цени мањој од тржишне или, чак, потпуно бесплатно уступи земљиште, само је једна у низу мера које ће ускоро бити представљене јавности, а које би требало да охрабре мала и средња предузећа да више производе и, наравно, запошљавају већи број радника.

Влада је од 2008. године до данас, преко међународних финансијских институција и кроз подршку влада других земаља, обезбедила више од 300 милиона евра изузетно повољних кредитних линија намењених искључиво сектору малих и средњих предузећа.

Да ли постоји тренд гашења занатских радњи и малих и средњих предузећа?

– У последње четири године из регистра је избрисано 143.469 предузетничких радњи, али и истовремено основано нових 150.272, што значи да је њихов број заправо порастао за готово 7.000. Што се тиче привредних друштава, у истом периоду избрисано је 29.635, а основано нових 39.200, што је за приближно 10.000 више основаних него брисаних.

Тренд смањења занатских радњи у Србији траје више од 60 година, а у развијеним земљама већ више од 100 година. Није реално очекивати да ће се тај тренд променити. Иначе, занатске радње имају знатно повољнији порески третман од осталих предузетника и предузећа, а и Влада обезбеђује значајне подстицаје усмерене на очување традиционалних заната.

О смањењу пореза на зараде:

– Влада је за новозапослене до 30 година и преко 45 година старости у потпуности укинула плаћање доприноса у трајању од годину дана, али ова мера није довела до повећања броја запослених. То показује да проблем није у висини пореза и доприноса који су, иначе, у свом пуном износу са 38 одсто оптерећеном бруто зарадом испод европског просека. Подсетићу на то да европски просек оптерећења износи 39 одсто бруто зараде. Иначе, новим моделом економског раста, који је усвојен на основу иницијативе председника Републике Бориса Тадића, предвиђена је реформа пореског система којим ће се додатно смањити оптерећење на зараде, чиме ће се побољшати конкурентност српских производа на међународном тржишту.

Смањење сиве економије на тржишту текстила:

- Сусрећем се два пута годишње са представницима малих и средњих предузећа, док ресорни министри то чине месечно. Све досадашње иницијативе имале су промптну реакцију, укључујући и иницијативу председника Асоцијације малих и средњих предузећа везану за смањење сиве економије на тржишту текстила. Влада је у року од две недеље од дана подношења иницијативе формирала међуресорну радну групу коју је водио министар трговине, а чији је члан био и председник те асоцијације. Владина радна група, која је укључивала и представнике полиције, царине, Пореске управе, надлежних министарстава, као и сектора малих и средњих предузећа, дала је и конкретне резултате кроз системске мере већ у 2009. години, а увођење комуналне полиције у веће градове додатно је смањило број нелегалних продаваца.

О накнадама и таксама на тржишту текстила:

– Накнаде и таксе су у искључивој надлежности локалних самоуправа, а иницијатива за њихово смањење, нарочито у неразвијеним општинама, у потпуности је оправдана.

Решавање питања неликвидности и обавезе плаћања пореза и доприноса за све привредне субјекте:

– Скупштина је усвојила закон којим се обезбеђује симултано плаћање пореза и доприноса са плаћањем нето зарада, чија ће примена почети од јуна ове године. Верујем да ће то унапредити конкурентост привредних субјеката на тржишту. Када су у питању рокови плаћања, Влада је, да подсетим, усвојила уредбу којом је ограничен рок плаћања свих републичких и локалних органа на 60 дана, чиме се и формално искључила могућност да држава буде генератор неликвидности.

О Развојној банци:

– Влада је усвојила Закон о оснивању Развојне банке која ће имати посебно одељење које се бави искључиво сектором малих и средњих предузећа. Оснивањем Развојне банке укида се Фонд за развој, а самим тим и старт-ап кредитирање, на које су мали привредници имали велике примедбе.