Београд, 27. децембар 2011. године – Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић изјавила је данас да се Предлогом измена и допуна Законика о кривичном поступку отклањају недоумице око његове примене на које је указала стручна јавност.
Маловић је, образлажући предложене измене тог документа у Скупштини Србије, истакла да ће нови закон бити примењиван од 15. јануара 2013. године, изузев у поступцима за кривична дела организованог криминала или ратних злочина који се воде пред посебним одељењем надлежног суда, где ће у примени бити од 15. јануара наредне године.
Према њеним речима, пре почетка примене Законика било је неопходно извршити измене и допуне одређених одредби, углавном у смислу њиховог прецизирања, као и ставити ван снаге поједине одредбе посебних закона.
Из тог разлога су, како је навела, и предложене измене и допуне одредби везаних за награде вештаку, преводиоцу и тумачу у поступцима за кривична дела из надлежности јавних тужилаштава посебне надлежности.
Маловић је саопштила да се предложене измене и допуне односе и на одредбе које уређују прелазну ситуацију за кривична дела у којима поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, као и на одредбе које уређују довршавање истраге за кривична дела из надлежности јавних тужилаштава посебне надлежности.
Такође, стављене су ван снаге све одредбе посебних закона и на тај начин обављено је потпуно усклађивање са Закоником о кривичном поступку, нагласила је Маловић.
Она је напоменула да је циљ предложених измена Закона о уређењу судова, Закона о јавном тужилаштву и допуне Закона о судским таксама да се обезбеди прецизирање надлежности везаних за предлагање и расподелу буџетских средстава између Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца и Министарства правде.
Изменама Закона о уређењу судова и Закона о јавном тужилаштву предлаже се да послове правосудне управе који се односе на предлагање дела буџета за расходе за судско, односно тужилачко особље, као и расподелу ових средстава обавља Министарство правде, истакла је Маловић.
Послове који се односе на предлагање и расподелу буџетских средстава за носиоце правосудних функција, како је навела, обављаће Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца, чиме се додатно истиче значај и самосталност ових органа.
Према њеним речима, циљ допуна Закона о судским таксама јесте и усклађивање са законом предвиђеним надлежностима Високог савета судства и Министарства правде за извршавање расхода.
Предлог закона о судским таксама предвиђа да се од наплаћених такси 40 одсто расподели за текуће расходе судова, осим за расходе за судско особље и особље у јавном тужилаштву, а 20 одсто за побољшање материјалног положаја запослених у судовима и јавним тужилаштвима који су судско особље и особље у јавном тужилаштву, друге расходе, као и за инвестиције, нагласила је Маловић.
Према њеним речима, пре почетка примене Законика било је неопходно извршити измене и допуне одређених одредби, углавном у смислу њиховог прецизирања, као и ставити ван снаге поједине одредбе посебних закона.
Из тог разлога су, како је навела, и предложене измене и допуне одредби везаних за награде вештаку, преводиоцу и тумачу у поступцима за кривична дела из надлежности јавних тужилаштава посебне надлежности.
Маловић је саопштила да се предложене измене и допуне односе и на одредбе које уређују прелазну ситуацију за кривична дела у којима поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, као и на одредбе које уређују довршавање истраге за кривична дела из надлежности јавних тужилаштава посебне надлежности.
Такође, стављене су ван снаге све одредбе посебних закона и на тај начин обављено је потпуно усклађивање са Закоником о кривичном поступку, нагласила је Маловић.
Она је напоменула да је циљ предложених измена Закона о уређењу судова, Закона о јавном тужилаштву и допуне Закона о судским таксама да се обезбеди прецизирање надлежности везаних за предлагање и расподелу буџетских средстава између Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца и Министарства правде.
Изменама Закона о уређењу судова и Закона о јавном тужилаштву предлаже се да послове правосудне управе који се односе на предлагање дела буџета за расходе за судско, односно тужилачко особље, као и расподелу ових средстава обавља Министарство правде, истакла је Маловић.
Послове који се односе на предлагање и расподелу буџетских средстава за носиоце правосудних функција, како је навела, обављаће Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца, чиме се додатно истиче значај и самосталност ових органа.
Према њеним речима, циљ допуна Закона о судским таксама јесте и усклађивање са законом предвиђеним надлежностима Високог савета судства и Министарства правде за извршавање расхода.
Предлог закона о судским таксама предвиђа да се од наплаћених такси 40 одсто расподели за текуће расходе судова, осим за расходе за судско особље и особље у јавном тужилаштву, а 20 одсто за побољшање материјалног положаја запослених у судовима и јавним тужилаштвима који су судско особље и особље у јавном тужилаштву, друге расходе, као и за инвестиције, нагласила је Маловић.