Фото: novosti.rs

Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.

Да ли се од Србије тражи да призна независност Косова:

- Ова влада неће ни експлицитно ни имплицитно признати независност Косова и Метохије. Сматрамо да је дијалог једини начин за трајно стабилизовање стања на Космету и у региону. Такође, дијалог и успех у дијалогу требало би да буду и "улазница” у ЕУ.

Да ли је инсистирање на одустајању од Резолуције 1244 СБ УН заправо захтев за признањем Косова:

- Такав захтев није нам испоручен у експлицитном облику. Једноставно, нека од решења за учешће Приштине у регионалним форумима, на којима се инсистирало, указују на то да се такав захтев налази у позадини. То за Србију није прихватљиво.

Како ће Србија до марта убедити европске партнере да се пред њу поставља немогућ захтев:

- Мислим да су након свега у ЕУ свесни да је то за нас неприхватљиво. Чини ми се да су поједине земље имале погрешну перцепцију – да су притисци оно што нас је гурало на европском путу. То апсолутно није тачно. Све што смо урадили, укључујући окончање сарадње са Хашким трибуналом, урадили смо због нас самих, а не зато што нас је неко притискао. И сада смо показали да су притисци лоша тактика, већ да је потребно да се постигне договор који је прихватљив за све.

Да ли је инсистирање да се одустане од поменуте резолуције довело у питање наставак дијалога:

- Кључно је наставити с преговорима. Чинимо све да се што пре поново седне за сто јер је то једини начин да се дође до решења. Резолуцију 1244 донео је Савет безбедности УН, она није оспорена од било кога, и ми не видимо разлог зашто у даљем преговарачком процесу она не би могла да буде третирана као кључна координата дијалога.

Остаје ли се чврсто при ставу да држава неће напустити институције на северу Космета:

- Наравно. Влада се, понављам, обавезала на две ствари – да идемо ка Европи и да останемо уз наш народ на Косову.

Када ће бити усвојене преостале уредбе о договорима постигнутим у Бриселу:

- На уредбама се ради. Формирали смо Канцеларију која ће се бавити техничким пословима око договора и њихове имплементације и она је сада централна тачка где се скупљају све информације. Поменуте уредбе су у складу са Уставом, у супротном их не бисмо доносили.

Значај европских интеграција:

- Кандидатура, и на крају чланство у ЕУ, за нас су значајни, али је још важније да наш систем и вредности уређујемо у складу са европским и да поправљамо наше друштво.

Да ли је Влада спремна, у случају да запрети вишегодишње кашњење у европским интеграцијама, да ревидира политику према Косову:

- Не. Ова влада је формирана и функционише у складу са мандатом који је добила, а он подразумева да су европске интеграције правац на којем мора да ради, уз очување територијалног интегритета на Косову.

О стратегији за ”Јат ервејз”:

- Пошто смо остали без јединог понуђача, морамо да направимо стратегију, са којом ћемо ускоро изаћи. Мислим да је добро да држава има свог авиопревозника.

Мере за смањење утицаја глобалне економске кризе:

- Наша економија је уско повезана са окружењем и другим земљама. Приближно 60 одсто трговинске размене је са ЕУ и све што се тамо дешава, осећа се и код нас. Додатни проблем што су неке земље са којима баш имамо разгранате везе, попут Италије и Грчке, у великим проблемима. Зато ћемо покушати да одговарајућом фискалном и монетарном политиком ублажимо могуће негативне ефекте.

Да смо богатија земља, имали бисмо много већи арсенал решења. И транзиција и криза доводе до губитка радних места, а ми се и поред та два негативна ефекта одржавамо на ногама, за разлику од многих других земаља. Дефицит буџета, а који ће бити нешто мањи него ове године јесте, заправо, подстицајна и антирецесиона мера. Убацује се у систем више новца него што смо кроз порезе извукли и подстицајно делујемо на тражњу.

О буџету за наредну годину:

- Што се тиче фискалне политике, дефицит јесте главна мера. Трудимо се да обезбедимо још додатних средстава за привреду, повлачимо, рецимо, кредит ЕУ од 250 милиона евра који ће бити расположив средином јануара. Разговарао сам и са представницима Црноморске банке о нашем потенцијалном учешћу у њиховом капиталу који би нам омогућио додатно дугорочно задуживање, не државе, већ малих и средњих предузећа. Дефицит ће бити нешто мањи него ове године. Мање-више прекопирали смо рачуницу из овогодишњег ребаланса буџета. Наравно, нова влада ће полазећи од тих цифара, морати да направи ребаланс буџета да би га прилагодила својој економској политици.

О јавном дугу:

- До краја године ће се јавни дуг приближити законском лимиту од 45 одсто БДП-а. Међутим, уласком у 2012. годину наш БДП ће порасти, а и отплатићемо и део задужења, па ће јавни дуг, у процентима, аутоматски пасти.