Непосредно након доношења закључка Владе упућени су позиви пословним банкама да се изјасне о томе да ли ће и како даље користити имовину бившег НБЈ-ЗОП-а и оне су за то на располагању имале чак шест месеци, а не само осам дана од објављивања огласа, како произилази из тврдњи Савета.

Од 11 банака које су се изјасниле један број њих начелно се одлучио за откуп имовине коју користи, док се већина банака одлучила за пренос акција у власништво Републике Србије, па је стога недопустива инсинуација из дописа Савета да се "за осам дана може јавити само неко коме је све ово унапред познато, а за кога је понуда и припремљена, а то је приватна банка 'Национална штедионица' ".

За пренос акција у власништво Републике Србије одлучила се, између осталих, и "Национална штедионица" у којој би се у случају реализације ове опције власништво државе са садашњих директних 10 и индиректних 25 одсто повећало на око 29 директних и индиректних 40 процената. На овај начин, држава би поново постала највећи појединачни власник у "Националној штедионици".

Коначну одлуку о прихваћеним понудама донеће међуресорска комисија у коју су именовани представници Републичке дирекције за имовину, Министарства финансија, Пореске управе и Управе за јавна плаћања.