Вукмировић је на конференцији за новинаре, на којој су представљени први резултати пописа, указао на то да је у нашој земљи евидентирано пет одсто становника мање у поређењу са последњим пописом.

Он је оценио да је такав резултат био очекиван, а као главне разлоге за смањење броја становника навео је негативни природни прираштај, миграције и чињеницу да су припадници албанске националности у три општине са југа Србије - Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, бојкотовали попис.

Директор Републичког завода за статистику саопштио је да је највеће демографско пражњење забележено у источној Србији, док је раст регистрован једино у београдском региону.

Тако је, како је додао, у Београду забележено 34.947 становника више него 2002. године, док се у готово 50 одсто општина у Србији број становника смањио за 10 одсто.

Према његовим речима, највећи пораст броја становника регистрован је у општинама Пантелеј (Ниш), Петроварадин (Нови Сад) и београдским општинама Чукарица, Барајево, Земун, Гроцка, Раковица, Палилула, Звездара, Сурчин, као и у Новом Пазару.

Од 168 општина у 146 је забележен пад, а у 22 пораст броја становника, рекао је Вукмировић и навео да је од 17 београдских општина у 11 евидентиран пораст, а у шест пад броја становника.

Највећи пад броја становника, како је указао, забележен је у Црној Трави, Алибунару, Мајданпеку, Бабушници, Житишту, Новој Црњи, Сечњу, Оџацима и Ражњу.

Говорећи о осталим подацима, он је напоменуо да у иностранству живи 294.045 особа, док је 2002. године у иностранству евидентирано 420.000 наших грађана.

Вукмировић је навео да укупан број домаћинстава износи 2.497.187, што је знатно мање него што је забележено 2002. године, када је тај број износио 2.521.190 домаћинстава.

Према његовим речима, регистрован је пораст броја станова, па је тако ове године пописано 3.243.587, а 2002. године 2.974.437 станова.

Повећање броја станова, како је додао, забележено је у чак 122 од 168 општина у Србији.

Вукмировић је указао и на то да су последњи подаци показали да само у 17 насеља, од 4.700 колико их има у Србији, има више од 50.000 становника и да у њима живи 36 одсто становништва.

Статистика је, како је оценио, лоша и када је реч о броју насеља без становништва, па је тако ове године у попису забележено 11 таквих места, док је у попису 2002. године у Србији постојало девет таквих насеља.

Детаљнији подаци о попису биће саопштавани сукцесивно до половине наредне године, када ће бити познате информације о националном саставу, вероисповести и матерњем језику, најавио је он.