Фото: Танјуг

Ђелић је на округлом столу "Реституција - прилог јавној расправи о закону", одржаном у организацији Новинске агенције Тањуг, подсетио на то да је Одбор за привреду и финансије Владе Србије утврдио Нацрт закона о враћању одузете имовине и обештећењу, који ће бити на јавној расправи до 2. септембра.

За враћање одузете имовине, како је прецизирао, предвиђено је приближно две милијарде евра, уз имовину која ће бити враћена у натури, што превазилази оно што је урађено процесом приватизације од 2001. године до данас.

Потпредседник Владе објаснио је да је основни принцип који предвиђа нацрт поменутог закона исправљање историјске неправде према људима којима је одузета имовина, односно поштовање права својине.

Циљ је да се поменути процес спроведе тако да се не чине нове неправде, као и да законска решења буду спроводива у пракси, односно да постоје реална финансијска средства којима ће се у разумном року извршити обештећење, указао је он.

Према његовим речима, у свим случајевима где је то могуће одузета имовина биће враћена у натури, осим у случајевима када би се тиме нарушавало стечено легално право других, или ако та имовина није неопходна за функционисање државе.

У случају да враћање у натури није могуће предвиђено је обештећење у форми обвезница од 2015. године са роком исплате до 20 година, истакао је Ђелић и додао да постоји могућност да тај рок након јавне расправе буде и скраћен.

	Божидар Ђелић
	Фото: Танјуг

Он је навео да ће бившим власницима имовине пре тога бити исплаћена аконтација у износу од 10 одсто процењене вредности имовине до 10.000 евра по кориснику, док ће за кориснике социјалне помоћи аконтација износити до 50 одсто процењене вредности имовине, такође до 10.000 евра.

Потпредседник Владе је објаснио да је у многим земљама у процесу реституције била предвиђена максимална свота коју је могуће исплатити кориснику по основу обештећења па је, на пример, у Хрватској она износила пола милиона евра, уз напомену да у Србији то за сада није одређено.

Ђелић је навео и да процес реалне супституције у враћању одузете имовине, односно у случају да некоме не може да се врати одузета кућа, већ да му се врати нека друга кућа а не обвезнице, није дао резултате у другим земљама, већ је довео до дугих процеса правне неизвесности и проблема.

Када је реч о враћању грађевинског земљишта, он је подсетио на принцип незадирања у легално стечена права и додао да је нацртом закона предвиђена одредба да инвеститори који су ушли у дугорочни закуп земљишта имају право да га приведу намени, али ће Дирекција за реституцију моћи по службеној дужности да раскида те уговоре свуда где се утврди да се они не поштују.