Делевић је на конференцији за новинаре, представљајући резултате најновијих истраживања јавног мњења о подршци чланству у ЕУ, рекла да је истраживање, које је спроведено од 16. до 23. јуна, показало да би уколико би сутра био расписан референдум са питањем "да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?", 53 одсто грађана гласало потврдно, 24 одсто би гласало негативно, док остали не би гласали или не би одговорили.

Она је приметила да подршка чланству Србије у ЕУ јесте мања него раније и да је, на пример, у децембру прошле године, када су обављана истраживања, подршка износила 57 одсто, при чему је истакла да је садашњи ниво подршке ипак висок.

Такође, Делевић је навела да ниво подршке пада како процес приступања одмиче, јер грађани виде да постоје конкретне користи, али и трошкови и чињеница да и они морају од нечег да одустану или нешто промене.

Најновије истраживање је показало да расте проценат грађана који сматрају да би реформе и да нису услов за улазак у ЕУ требало спроводити због нас самих, истакла је она и напоменула да је подршка грађана реформама у децембру прошле године износила 78 одсто, а сада износи 85 одсто.

Она је саопштила и да расте спремност грађана да промене досадашње животне и радне навике у циљу уласка у ЕУ, а смањује се број грађана који ширење ЕУ и чланство Србије виде као губитак националног идентитета и утицаја малих земаља чланица.

Према њеним речима, одговори на питање шта у највећој мери отежава улазак Србије у ЕУ су показали да пада проценат оних који мисле да у томе утицај има домаће руководство, али расте проценат оних који мисле да у томе утицај има менталитет људи и неспремност за промену.

Такође, све већи проценат грађана у условима које ЕУ поставља Србији да би могла да постане кандидат за чланство види Косово што је, како је навела, резултат дебате која се водила претходних недеља.

На питање које су од реформи најзначајније у нашој земљи, 38 одсто грађана је одговорило да је то борба против корупције, 12 одсто мисли да је то реформа пољопривреде, а 9 одсто реформа здравственог система и боља заштита људских права, док је за 7 одсто то реформа правосуђа, додала је Делевић.

Она је истакла да су грађани у највећем проценту – 14 одсто, одговорили да је Србија највећи напредак постигла у области животне средине, 11 одсто сматра да је напредак начињен у борби против корупције, а 45 одсто њих не зна у којим областима је учињен највећи напредак.

Према њеним речима, повећан је проценат оних који сматрају да би Србија требало да добије статус кандидата у току 2012. године.

Сада се за то изјаснило 38 одсто грађана, а у децембру је то мислило 30 одсто њих. У најновијем истраживању 15 одсто испитаника сматра да би Србија статус кандидата требало да добије до краја 2011. године, а у децембру је такав став имало 24 одсто грађана, напоменула је Делевић.

Такође, она је саопштила и да расте број грађана који сматрају да би Србија лакше пребродила кризу да је постала чланица ЕУ, као и да расте број оних који мисле да ће ЕУ успети да превазиђе садашње проблеме и да је пред њом добра будућност.

У истраживању "Европска оријентација грађана Србије – трендови", у коме је учествовало 1.017 испитаника старијих од 18 година, 43 одсто грађана је одговорило да би чланство у ЕУ за Србију било добра ствар, 23 одсто сматра да је то лоше, а 34 одсто сматра да нити је добра нити лоша ствар, напоменула је Делевић.

Према њеним речима, истраживање је показало да 45 одсто испитаника себе сматра пре свега грађанином Србије, а само седам одсто грађанима Европе.