Матић је у интервјуу агенцији Танјуг, поводом 11. јуна – дана Дигиталне агенде, указала на то да се грађани, међутим, још увек суочавају са проблемом приступа широкопојасном интернету, као и недовољно развијеним електронским пословањем.

Према њеним речима, у области електронских комуникација, тачније мобилне телефоније, квалитет услуга је висок, понуда пакета разноврсна, а грађани све више могу да користе мобилне телефоне за приступ интернету.

Ситуација није довољно добра у делу који се односи на широкопојасни интернет који је грађанима још увек недовољно доступан. У фиксној телефонији га нема, а у бежичној, иако доступан, још увек је прилично скуп, тако да не може бити првенствени начин приступа интернету, навела је она.

Државни секретар је подсетила на то да је пре годину дана почео да ради портал е-управе на коме све већи број државних органа нуди различите услуге грађанима и привреди.

Ипак, највећи заостатак у односу на Европу је у области електронског пословања, односно електронске трговине, указала је Матић, при чему је напоменула да грађани слабо користе интернет за финансијске трансакције.

Она је подсетила на то да је пре годину дана 11. јун званично проглашен даном Дигиталне агенде, стратешког документа који је направљен по угледу на европску стратегију развоја информационих технологија, телекомуникација и информационог друштва, али и привредних активности које се базирају на коришћењу интернета.

Дигитална агенда Европе представља једну од седам водећих иницијатива економског развоја Европске уније и она је све већи приоритет, јер велики део укупног домаћег бруто производа управо стиже из ове области, објаснила је она.

Матић је подсетила на то да су 11. јуна 2009. године почеле да се одржавају електронске седнице Владе Србије, а годину дана касније је пуштен у рад портал електронске управе и навела да су ове године завршени пројекти намењени развоју образовања деце.

Од јуна 2010. до данас фокус је био на образовању, јер то јесте кључно питање и технолошког, али и сваког другог развоја земље, нагласила је Матић.

Она је истакла да је у том периоду реализован пројекат ''Дигитална школа'' у оквиру кога је у скоро 3.000 основних школа инсталирано 30.000 рачунара, као и ''Дигитални час''.

Матић је оценила да је интернет данас платформа која омогућава приступ информацијама, образовању, различитим државним сервисима, правди, здрављу и свему оном што чини један квалитетан живот и зато није необично што су га неке европске земље прогласиле јединим од основних људских права.

У наредном периоду планирана је дигитализација телевизије, односно прелазак са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма, најавила је она.

Према њеним речима, фокус ће, такође, и даље бити на образовању кроз пројекат SEElight, који ће омогућити да се школе повежу у Академску мрежу Србије, а потом и у Европску академску мрежу.