Београд, 13. јануар 2011. године – Потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић истакао је да ће се добијањем статуса кандидата за чланство у ЕУ финансијска подршка Уније Србији повећати за 30 одсто, односно за приближно 70 милиона евра годишње.
Ђелић је у интервјуу за магазин "Економист" рекао да ће на тај начин бити отворена и преостала три дела европског буџета којима Србија данас нема приступ – за пољопривреду, регионални развој и људски капитал.
Поред финансијског ефекта, како је објаснио, добијањем статуса кандидата наша земља биће позивана, наравно и даље без права гласа, на готово све европске форуме, чиме ће бити повећан њен утицај унутар ЕУ.
Потпредседник Владе је указао на то да нема гаранције да ће Србија до краја 2011. године добити статус кандидата за чланство, али и поновио да ће учинити све да испуни тај циљ.
Наша амбиција је много већа јер желимо да на децембарском самиту лидера ЕУ, поред статуса кандидата, добијемо и датум за почетак преговора за улазак у ЕУ, нагласио је он.
Одређивање датума за почетак преговора о пријему Србије у Европску унију у великој мери ће, како је објаснио, зависити од хапшења два преостала хашка оптуженика и од садржаја два наредна извештаја главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца у јуну и децембру.
Према његовим речима, представници Србије јасно су ставили до знања европским партнерима и да предстојећи дијалог Београда и Приштине ни на који начин не сме постати услов за европске интеграције наше земље.
То није зато што не желимо тај дијалог јер ми смо га, у сарадњи са ЕУ, и предложили резолуцијом која је усвојена у Уједињеним нацијама, већ зато што би у том случају контролу над европским интеграцијама Србије имали косовски политичари, и то они најекстремнији, а то никоме није у интересу, објаснио је Ђелић.
Он је поновио да је неопходно пронаћи решење за Косово и Метохију како би Србија ушла у ЕУ јер Унија неће дозволити улазак у чланство земље која није до краја уредила питање суверенитета и граница.
Европски пут је, како је оценио, из тог разлога снажан подстицај и Београду и Приштини да се дође до компромиса.
Ђелић је рекао и да у 2011. години не треба очекивати веће промене куповне моћи грађана Србије ни у негативном, ни у позитивном правцу, и истакао да је Влада потпуно свесна економске реалности.
Према његовој оцени, висок ниво незапослености и са њим повезано сиромаштво тренутно су највећи проблем са којим се Србија суочава.
Просечна плата у Србији је на нивоу плате у Бугарској и нешто је већа од плате у Румунији, а поменуте земље су чланице Европске уније, указао је потпредседник Владе.
У домаћој јавности плате у нашој земљи често се пореде са платама у бившим југословенским републикама, које нису све на одрживом нивоу, навео је Ђелић и објаснио да је релативно смањење плата у Србији у последње две године првенствено последица депресијације динара јер друге земље бивше СФРЈ имају фиксиране или слабо пливајуће курсеве својих валута.
Поред финансијског ефекта, како је објаснио, добијањем статуса кандидата наша земља биће позивана, наравно и даље без права гласа, на готово све европске форуме, чиме ће бити повећан њен утицај унутар ЕУ.
Потпредседник Владе је указао на то да нема гаранције да ће Србија до краја 2011. године добити статус кандидата за чланство, али и поновио да ће учинити све да испуни тај циљ.
Наша амбиција је много већа јер желимо да на децембарском самиту лидера ЕУ, поред статуса кандидата, добијемо и датум за почетак преговора за улазак у ЕУ, нагласио је он.
Одређивање датума за почетак преговора о пријему Србије у Европску унију у великој мери ће, како је објаснио, зависити од хапшења два преостала хашка оптуженика и од садржаја два наредна извештаја главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца у јуну и децембру.
Према његовим речима, представници Србије јасно су ставили до знања европским партнерима и да предстојећи дијалог Београда и Приштине ни на који начин не сме постати услов за европске интеграције наше земље.
То није зато што не желимо тај дијалог јер ми смо га, у сарадњи са ЕУ, и предложили резолуцијом која је усвојена у Уједињеним нацијама, већ зато што би у том случају контролу над европским интеграцијама Србије имали косовски политичари, и то они најекстремнији, а то никоме није у интересу, објаснио је Ђелић.
Он је поновио да је неопходно пронаћи решење за Косово и Метохију како би Србија ушла у ЕУ јер Унија неће дозволити улазак у чланство земље која није до краја уредила питање суверенитета и граница.
Европски пут је, како је оценио, из тог разлога снажан подстицај и Београду и Приштини да се дође до компромиса.
Ђелић је рекао и да у 2011. години не треба очекивати веће промене куповне моћи грађана Србије ни у негативном, ни у позитивном правцу, и истакао да је Влада потпуно свесна економске реалности.
Према његовој оцени, висок ниво незапослености и са њим повезано сиромаштво тренутно су највећи проблем са којим се Србија суочава.
Просечна плата у Србији је на нивоу плате у Бугарској и нешто је већа од плате у Румунији, а поменуте земље су чланице Европске уније, указао је потпредседник Владе.
У домаћој јавности плате у нашој земљи често се пореде са платама у бившим југословенским републикама, које нису све на одрживом нивоу, навео је Ђелић и објаснио да је релативно смањење плата у Србији у последње две године првенствено последица депресијације динара јер друге земље бивше СФРЈ имају фиксиране или слабо пливајуће курсеве својих валута.