Фото: Бета

Маловић је у интервјуу за агенцију Бета најавила да би Високи савет судства могао да буде изабран половином фебруара, пре законом утврђеног рока, а у марту би требало да почне разматрање приговора судија који нису изабрани у поступку
општег избора.

Према њеним речима, преиспитивање одлука о избору судија уследиће након усвајања Правилника о критеријумима и мерилима и до јуна би могли да буду обављени разговори са свим неизабраним судијама који су уложили приговоре.

Неизабране судије биће позване пред Високи савет судства и имаће прилику да се изјасне на наводе из појединачних образложења, која су им већ достављена и, уколико не буду задовољни одлуком, такође ће имати могућност жалбе Уставном суду, објаснила је Маловић.

Она је саопштила да ће у изради Правилника о критеријумима и мерилима учествовати и европски експерт који ће половином јануара доћи у Београд и додала да ће уз сагласност Европске комисије бити урађен и акциони план за спровођење правосудних закона усвојених крајем децембра.

Усвојене измене правосудних закона, како је навела, омогућиће да се брже отклоне сумње у општи избор судија и јавност увери у исправност претходних одлука Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Маловић је нагласила да ће Високи савет судства у решавању приговора поштовати принципе на које је указао Уставни суд Србије у усвојеним жалбама неизабраних судија и изразила наду да ће расправе о приговорима пред тим саветом бити јавно праћене у већој мери него када су вођене пред Уставним судом.

Она је указала на то да питање неизабраних судија треба да буде решено и закључено и оценила да је то само сегмент реформе правосуђа, уз измене процесних закона, организације и рада судова и тужилаштава, као и уз промену свести грађана земље која прелази са једног друштвеног уређења на други ниво.

Маловић је најавила да ће Скупштини Србије до марта бити упућен предлог измена Законика о кривичном поступку и додала да је започета и припрема предлога закона о парничном поступку, док ће закон о медијацији бити упућен у скупштинску процедуру у јануару.

Предложен је и закон о извршењу и обезбеђењу, који је усклађен са европским стандардима како би се скратио поступак извршења, који, према анализама, у Србији траје приближно 400 дана, а у земљама Европске уније између 17 и 30 дана, рекла је она.

У току је, како је истакла, и припрема одговора на упитник Европске комисије и тај посао ће бити урађен у складу са роковима како би се омогућио наставак европских интеграција.

Маловић је напоменула да је до сада у складу са споразумима о изручењу сопствених држављана, које је Србија потписала са Хрватском и Црном Гором, изручено више десетина особа окривљених за најтежа кривична дела.

Она је навела да ће овај споразум бити потписан и са Босном и Херцеговином, када та земља буде отклонила законске препреке које је засад спречавају у потписивању таквог акта.