Ђорђо Прстојевић
	Фото: Танјуг

Прстојевић је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да је дијаспора од 2000. године у отварање нових фирми и радних места уложила више од пола милијарде евра, запослила преко 25.000 људи и отворила више од 1.000 нових фирми.

Он је подсетио на то да је само у 2009. години од дијаспоре пристигао новац у износу од 5,5 милијарди долара.

Помоћник министра је навео да је економски потенцијал дијаспоре велики и да је ту чињеницу препознало ресорно министарство и Влада Србије.

Политика Владе иде ка томе да привучемо стране инвестиције, а Министарство за дијаспору се труди да привуче нашу дијаспору, рекао је Прстојевић.

Министарство за дијаспору је, како је истакао, заједно са другим институцијама и општинама, урадило електронски каталог (ДВД) инвестиционих могућности, у коме су наведена 193 конкретна профитабилна пројекта за улагања у општинама у Србији.

Прва промоција тог пројекта била је прошле недеље у Бечу, где смо људима српског порекла представили инвестиционе потенцијале где они могу уложити свој капитал, са конкретним бизнис плановима и особама којима се могу обратити, рекао је Прстојевић.

Он је додао да је највише пројеката понуђено за улагања у туризам – више од 40 одсто, затим у инфраструктуру, или индустријске зоне које нуде одличне услове за отварање нових погона – приближно 20 процената, а преостали пројекти односе се на улагања у пољопривреду и здраву храну.

Нашој дијаспори нуде се велики инфраструктурни пројекти, као што је изградња аеродрома у Зрењанину, улагања у Луку Панчево и други, напоменуо је Прстојевић.

На питање које су главне примедбе наших сународника који живе у иностранству када је реч о доласку на српско тржиште, Прстојевић је указао на то да се враћа поверење у институције система, али да се и даље суштинске критике односе на спорост администрације и њену мању ефикасност.

Он је нагласио да су спорост административних и грађевинских процедура и одуговлачење судских процеса, који се односе на потраживања и сигурност капитала, области због којих су наши људи опрезни.

Процес враћања поверења траје. Донет је Закон о дијаспори и Србима у региону, а до краја године би требало да буде усвојена Стратегија односа матице и дијаспоре. То све много значи нашим људима у иностранству, нагласио је помоћник министра.

Прстојевић је навео конкретан пример улагања наших повратника из Велике Британије, који су у Зрењанину на прагу да отворе погон за рециклажу антифриза и уља и закупили су грађевинско земљиште у индустријској зони, где би требало да буде запослено више од 50 људи.

Такође, постоји и добар инвестициони пројекат у Шиду, где су повратници из Аустрије и Шведске приватизовали фабрику и тржишту понудили нови производ у виду "паметних гајбица", које се користе у пољопривредној производњи и супермаркетима, навео је Прстојевић, уз напомену да су се обе ове фирме оријентисале на извоз.

Говорећи о организованости наше дијаспоре, Прстојевић је истакао да она одлично функционише не само због чињенице да је велики број људи после Другог светског рата отишао у европске земље већ и због тога што је реч о више генерација људи, који су се добро асимиловали, социјализовали, познају језик и налазе се на добрим позицијама.

Они нису заборавили своју матицу, организују се кроз клубове и савезе и чине да се питање српске дијаспоре у тим земљама нађе на дневном реду. Такође, лобирају и за наше евроинтеграције, залажу се за очување наше културе и традиције, додао је помоћник министра.

Прстојевић је указао на то да се Законом о дијаспори и Србима у региону пронашао модел функционисања, па је тако успостављена и Скупштина дијаспоре у којој се налази 45 делегата, који износе актуелна питања и предлажу Влади Србије како да се она реше.

Законом је предвиђено да се Скупштина дијаспоре састаје у Београду једном годишње, с тим што то може бити више пута, ако постоји потреба, навео је Прстојевић.

Он је истакао и да се према подацима Народне банке Србије од 2004. до 2009. године у отаџбину слило око 15 милијарди евра у дознакама које су наши људи слали из иностранства.

Трансфер тих новчаних дознака, у периоду од 2000. године до данас, чинио је 13,7 одсто бруто домаћег производа (БДП) и дупло је већи од учешћа директних страних инвестиција у протеклих десет година, нагласио је Прстојевић.