Орловић је у интервјуу за ревију “Шуме” истакао да се новим законским решењима инсистирало на утврђивању обавеза и стварању финансијске, организационе и кадровске подршке мерама заштите и одржавања постојећег шумског фонда.

Он је објаснио да су таква решења дефинисана имајући у виду незадовољавајуће стање постојећег шумског фонда, одсуство мера одржавања и побољшања стања шума и скоро симболично повећање површине шума у последњих двадесет година.

Према његовим речима, постојећи проблеми се односе и на скромне могућности шумског фонда да сам себе репродукује, али и републичког буџета да озбиљније помаже увећању тог фонда.

Такође, Орловић је указао на то да нови Закон о шумама покушава да реши и друга значајна питања у циљу остваривања десет циљева постављених Стратегијом развоја шумарства и Нацртом програма развоја шумарства Србије.

Он је нагласио да је пажљивим одмеравањем предложених законских решења направљен покушај задовољавања јавног и појединачног интереса сопственика, односно корисника шума за остваривањем прихода из шуме и од шуме.

Понуђена решења утичу на сваког грађанина Србије, али омогућавају и потпуну транспарентност сектора јер нови закон предвиђа и учешће јавности и њено извештавање о стању шума и спровођењу Програма развоја, додао је Орловић.

Када је реч о новинама, он је рекао да се одредбе закона односе на шуме свих својинских облика, па и на приватне власнике шума, у чијем се поседу налази 50 одсто површине шума у Србији.

Новина је и да закон препознаје удружења власника приватних шума као потенцијалне учеснике у развоју сектора шумарства, што није био случај у претходном закону, напоменуо је Орловић и рекао да је Управа за шуме и пре доношења закона урадила много на развоју приватног шумарства.