Драгутиновић је, образлажући предлог поменутог закона у Скупштини Србије, рекла да промене предвиђају да Пореска управа више неће имати надлежност за вођење пореског поступка, већ је та надлежност пребачена на Прекршајни суд у првостепеном и Виши прекршајни суд у другостепеном поступку.

Према њеним речима, усаглашене су минималне новчане казне са Законом о прекршајима, прецизирана надлежност локалних самоуправа, а укида се и одређена административна процедура.

Такође, како је додала, предвиђено је и пооштравање финансијске дисциплине, повећане су минималне новчане казне, а уводи се и могућност забране пословања пореском обвезнику који у две године направи исти порески прекршај.

Драгутиновић је указала и на то да код самоиницијативног пријављивања одређених врста пореских прекршаја уз плаћање пореског дуга са обрачунатом каматом, а пре сазнања пореског органа, неће бити поднет захтев за покретање прекршајног поступка, нити изрицана казна.

Новим законом уведени су дужи рокови за одлагање пореског дуга предузећима која су у поступку реогранизације како би им се олакшали услови за пословање и спречило отпуштање радника, објаснила је она.

Такође, Драгутиновић је нагласила да је предложено да се промени редослед распореда уплаћеног износа тако што се уплаћени порези прво распоређују на износ главне пореске обавезе, а затим на камату и трошкове поступка.

Она је образложила и предлоге закона о потврђивању Споразума између влада Србије и Руске Федерације о одобрењу државног кредита Србији и Споразума о зајму ради спровођења Финансијског протокола закљученог 15. децембра 2009. године између Владе Србије и Владе Француске, односно између Србије и Натиксиса који поступа у име Владе Француске.

У обједињеној начелној расправи посланици ће разматрати и потврђивање Финансијског уговора између Србије и Европске инвестиционе банке (ЕИБ), као и потврђивање три уговора између Србије и Аустрије, Србије и Азербејџана и Србије и Пакистана о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину.

Говорећи о Споразуму између влада Србије и Руске Федерације о одобравању државног кредита Србији, Драгутиновић је подсетила на то да је реч о износу од 200 милиона долара, да су услови за враћање кредита 12 година са грејс периодом од две године, односно у 40 једнаких рата.

Руска Федерација ће, како је наведено у том законском предлогу, у року од седам радних дана од ступања на снагу закона којим се потврђује споразум на рачун Министарства финансија код Народне банке Србије пребацити средства која ће бити коришћена за финансирање буџетског дефицита Србије.

Драгутиновић је навела да споразум о зајму са Француском подразумева зајам у износу нешто већем од 11.100.000 евра који је намењен за прављење интегрисаног система геоподатака.

Рок за враћање тог зајма је 40 година, са периодом мировања од 20 година, уз годишњу камату од 0,2 одсто, прецизирала је она.

Према њеним речима, кредит који се узима од Европске инвестиционе банке није први те врсте који Србија узима, при чему је рок отплате 20 година, уз период мировања од пет година и могућност да се изабере да ли ће каматна стопа бити фиксна или варијабилна.

Остали међународни уговори који су на дневном реду су типски и предложени су јер ће омогућити да се избегне такозвано двоструко опорезивање људи који живе у једној, а доходак стичу у другој земљи, закључила је Драгутиновић.

Министар просвете Жарко Обрадовић указао је на то да су поменути кредити веома битни за сектор образовања јер ће њиховим усвајањем за ту област бити одређено приближно 50 милиона евра.

Та средства ће, како је објаснио, бити искоришћена за растерећење и укидање трећих смена у неким школама у Србији, за успостављање јединственог информационог система, спровођење Националне стратегије образовања, као и за реновирање и набавку опреме за неке школе.