Драгин је у интервјуу за агенцију Танјуг подсетио на то да је лане забележен рекордан извоз од приближно две милијарде долара и суфицит већи од 650 милиона долара.

Садашње цифре већ јасно показују да ће тај износ бити премашен, указао је министар и прецизирао да је, према информацијама Управе царина, извоз за првих шест месеци 2010. године за седам одсто већи него у истом периоду 2009. године.

Драгин је нагласио да се такав тренд бележи, пре свега, захваљујући томе што је Министарство пољопривреде увођењем нових закона, стандарда и прописа у области безбедности хране оспособило велики број прерађивачких погона за извоз на тржиште Европске уније.

На тај начин смо добили и слободан извоз прерађевина од свињског меса, рибе и свежег пилећег меса, подсетио је он и најавио да ће ресорно министарство и даље радити на освајању нових повластица за извоз.

Према његовој оцени, подстицајне мере у воћарству довеле су до тога да сваке године имамо све већу воћарску производњу и на тај начин се и тај сегмент извоза увећава.

Министар је рекао да и ратарске културе, а нарочито оне од којих се праве биообновљиви извори енергије као што су кукуруз и уљана репица, доживљавају ренесансу, јер се у свету кукуруз све више користи за прављење биоетанола, а уљана репица за биодизел.

На тај начин се, како је објаснио, потражња за тим културама повећава, а цена расте јер је тражња све већа, а количина стандардна.

Драгин је указао и на тренд наглог раста цена свих пољопривредних производа на тржишту, уз напомену да су до скока цене довеле лоше временске прилике не само у Србији, већ и у читавој Европи.

До раста цена пољопривредних производа је дошло, између осталог, и након процењене производње најважнијих житарица и других култура у САД, Украјини, Русији и Белорусији, навео је министар и додао да се у последње време, између осталог, бележи и нагли скок цена пшенице и воћа.

Из тог разлога он је пољопривредницима препоручио да сачекају са продајом пшенице јер се на берзама бележи тренд раста цене хлебног жита, која ће, како је рекао, у наредне две недеље бити увећана за 10 до 20 одсто.

Говорећи о ценама воћа, Драгин је навео да је цена вишње у Србији ове године повећана за 100 одсто - на 45 до 50 динара по килограму, са прошлогодишњих 15 и 25 динара.

Он је додао да се и код малине бележи раст аконтне цене са 80 динара, колико је износила 2009. године, на садашњих од 150 до 160 динара.

Очекује се даљи раст цене малине јер је лошим временским приликама поготово погођен највећи произвођач - Пољска, што, како је објаснио, значи да ће потражња, а самим тим и цена, бити већа.

Он је потврдио да ће Министарство пољопривреде предузети низ мера како би штете које су изазвале обилне падавине и поплаве биле умањене.

Према његовим речима, Министарство ће због тешких временских услова на јесен субвениционисати набавку 150.000 тона НПК ђубрива са 10.000 динара по тони, при чему је већ субвенционисало набавку 300.000 тона КАНА за зимско ђубрење.

Министарство ће, како је додао, финансирати и складиштење пољопривредних производа у јавним складиштима са 50 одсто вредности, а ове године на располагању је простор за количину од 300.000 тона робе.

Драгин је подсетио на то да кредит на основу складиштења робе има камату од свега три одсто, док је у банкама интересна стопа и до 15 одсто, и истакао да то практично значи да се више исплати држати робу у јавном складишту, него је одмах продати.

Министарство пољопривреде је у општинама где је проглашена елементарна непогода ослободило пољопривреднике плаћања овогодишњих водопривредних накнада за све површине које су више од 30 одсто биле угрожене водама, указао је министар.

Поред тога, ресорно министарство донело је и закључак да се неће наплаћивати коришћење државног земљишта за 2010. годину за све оне произвођаче који су у општинама где је проглашена елементарна непогода имали штету већу од 30 одсто, нагласио је Драгин и додао да то значи да ће целокупан закуп бити опроштен.