Делевић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакла да је једини начин да процес проширења буде настављен у овим тешким условима то да све чланице ЕУ буду уверене да је земља која жели да се интегрише у једном строгом процесу проверила испуњеност свих услова.

Она је подсетила на то да је Унија и у прошлости пролазила кроз различите трансформационе кризе током којих су многи изражавали бојазан да је процес проширења окончан, али да се ипак испоставило да нико не намерава да одустане од интеграције земаља западног Балкана.

Према њеној оцени, криза је изазов и за ЕУ јер она са аспекта проширења значи мање времена, напора и солидарности које Унија може да издвоји за тај процес.

Делевић је изразила очекивање да ће први наредни позитиван гест када је реч о Србији бити учињен у јуну, када би, након објављивања извештаја главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца о сарадњи Србије са тим судом, Савет министара ЕУ могао да донесе одлуку о почетку ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању (SSP).

Србији би, како је навела, ускоро требало да буде достављен упитник Уније, на који су одговори у великој мери припремљени на основу упитника који су раније прослеђени Црној Гори и Албанији.

Говорећи о одлуци Владе Хрватске да Србији уступи хрватски превод европских правних тековина, директор Канцеларије за европске интеграције је истакла да ће тај гест Србији уштедети време и новац, али и указала на то да ће добијени текстови ипак морати да буду прилагођени српском језику.

Она је подсетила на то да чланице ЕУ немају јединствен однос према питању једностраног проглашења независности Косова, али и истакла да постоји јак консензус када је реч о потреби интегрисања читавог региона у Унију.

Таква ситуација значи да ће се и регионална сарадња и европски интегративни процеси одвијати по статусно неутралној формули, закључила је Делевић.