Марковић је у интервјуу за агенцију Бета рекао да ће преношење надлежности бити основ за даљу децентрализацији Србије, и поновио да постоји низ послова који могу да се препусте јединицама локалне самоуправе, о чему треба да одлуче ресорни министри.

Према његовој оцени, многе инспекцијске службе биле би далеко делотворније да раде на локалном нивоу, при чему је Министарство за државну управу и локалну самоуправу законима створило претпоставке за децентрализацију.

Министарство, како је истакао, није у могућности да спроводи даљу децентрализацију ако ресорна министарства секторским законима не омогуће да послове државне управе обављају јединице локалне самоуправе.

Марковић је подсетио на то да Србија у погледу капацитета има три врсте јединица локалне самоуправе – главни град Београд са неспорно највећим капацитетом, 23 града који имају значајан капацитет и општине које реално имају далеко мањи капацитет него прве две категорије.

Децентрализација је веома озбиљан процес. Питање територијалне организације сваке државе јесте највише државно питање због тога што погрешни потези, било у правцу децентрализације, било у правцу регионализације, могу довести до дестабилизације, указао је он.

Такође, министар је оценио да у процесу децентрализације не би требало да буде техничких проблема у преносу надлежности, будући да све јединице локалне самоуправе нису подједнако развијене, при чему регионализација и децентрализација нису једини начини решавања неравномерног развоја.

Државна политика може да се води прецизно и успешно у правцу регионалног развоја независно од промена територијалне организације. Држава то може постићи подстицајним мерама, различитим олакшицама, субвенцијама, може да помаже оне који су најсиромашнији и да у тим срединама направи атрактивно подручје за улагање, закључио је Марковић.