Љајић је, образлажући предлог тог закона у Скупштини Србије, рекао да се њиме утврђује појам злостављања, права, обавезе и одговорности запосленог и послодавца, поступак заштите оног који је злостављан пред судом, али и решавање спорова медијацијом, односно посредовањем, што је новина.

Он је објаснио да овај закон злостављање на раду дефинише као злонамерно и непријатељско понашање према запосленом, и додао да је оно у 95 одсто случајева вертикално, од претпостављених ка запосленима, а у осталим случајевима хоризонтално – међу запосленима.

Према подацима Виктимолошког друштва Србије, током 2007. године од 216 пријављених жртва злостављања 119 сматра да је било жртва злостављања на раду, што је 55 одсто од укупног броја пријављених жртава, прецизирао је Љајић.

Министар је указао на то да је од укупно 226 пријављених жртава злостављања у 2008. години 115 пријављено као жртва злостављања на раду, и напоменуо да ти подаци показују да је свака друга жртва злостављања била злостављана на раду и у вези са радом.

Када је реч о земљама Европске уније, приближно осам одсто радника тврди да је било предмет злостављања на радном месту, четири одсто физичког насиља, а два одсто сексуалног узнемиравања, указао је он и додао да су жене у већем обиму жртве малтретирања.

Љајић је, представљајући Предлог закона о волонтирању, нагласио да је значај тог прописа у томе што се у правни систем уводи волонтирање као пружање услуга за опште добро, или добро других лица без накнаде, чиме се разликује волонтирање од других облика рада.

Према његовим речима, усвајањем тог документа биће обезбеђена правна заштита волонтера и корисника њихових услуга од евентуалне штете која би од те активности могла да настане.

Предложени закони о спречавању злостављања на раду и о волонтирању, о којима посланици воде обједињени начелни претрес, јесу два од 12 законских предлога који су на дневном реду четврте седнице пролећног заседања парламента која је почела 5. маја.