Београд, 28. април 2010. године – Министарство унутрашњих послова Владе Републике Србије саопштило је да су полицијски службеници Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Службе за борбу против организованог криминала претрагом интернета, као и на основу пријава оштећених грађана, уочили пораст броја „нигеријских превара“.
У саопштењу се наводи да је реч о преварама које се врше помоћу лажних порука о добицима на играма на срећу, лажних порука везаних за добротворне прилоге, порука у вези са „љубавним и пословним понудама“, хуманитарним акцијама, наслеђем имовине преминулих лица (најчешће даљих рођака) и слично.
Превара углавном почиње убеђивањем жртава да учествују у подели одређених новчаних фондова, и то ако унапред уплате одређени износ који је најчешће неупоредиво мањи од износа који би требало да добију као корист од неког фонда, тачније од пошиљаоца поруке.
Електронском поруком (најчешће СПАМ поруком) од примаоца се тражи помоћ за трансфер великих новчаних износа, од неколико стотина хиљада до неколико десетина милиона долара за које ће прималац поруке, након обављеног трансфера, добити одређени проценат као надокнаду.
У оваквим порукама се наводи:
1. Да је реч о великој суми новца која је позната само пошиљаоцу поруке и да он чека да буде исплаћена као резултат банкарских малверзација и слично;
2. Пошиљалац поруке је члан нигеријске владе или војске који покушава да изнесе новац из Нигерије, али му за то треба помоћ из иностранства (у последње време овакве поруке су стизале из Гане, Бенина и других афричких држава);
3. Пошиљалац поруке је спреман да новац подели са оним ко му помогне да обави трансфер;
4. Тајност посла је апсолутно потребна јер би корумпирани званичници Нигерије или неке друге државе са афричког континента присвојили новац ако би сазнали да он постоји;
5. Пошиљалац поруке је ангажовао и адвокате, банкарске службенике и друга стручна лица која се понекад укључују у комуникацију, доводећи жртву у заблуду и одржавајући је у уверењу да је реч о правом, а не фиктивном послу.
Од жртава преваре најчешће се тражи да сносе наводне трошкове отварања одређених рачуна, да плате таксе и порезе, провизије на трансфере, да уплате депозите и слично, а на тај начин су наши грађани до сада оштећени за више стотина хиљада евра.
Након што уплате прве суме, даљим захтевима за уплате нема краја, а жртва се константно одржава у заблуди помоћу низа фалсификованих докумената (углавном је реч о веома лошим фалсификатима одређених банкарских докумената, потврда државних органа и слично).
Грађани се, уколико су оштећени „нигеријским преварама“, могу обратити полицијским службеницима Одељења за борбу против високотехнолошког криминала на телефон 011/311-72-08.
Превара углавном почиње убеђивањем жртава да учествују у подели одређених новчаних фондова, и то ако унапред уплате одређени износ који је најчешће неупоредиво мањи од износа који би требало да добију као корист од неког фонда, тачније од пошиљаоца поруке.
Електронском поруком (најчешће СПАМ поруком) од примаоца се тражи помоћ за трансфер великих новчаних износа, од неколико стотина хиљада до неколико десетина милиона долара за које ће прималац поруке, након обављеног трансфера, добити одређени проценат као надокнаду.
У оваквим порукама се наводи:
1. Да је реч о великој суми новца која је позната само пошиљаоцу поруке и да он чека да буде исплаћена као резултат банкарских малверзација и слично;
2. Пошиљалац поруке је члан нигеријске владе или војске који покушава да изнесе новац из Нигерије, али му за то треба помоћ из иностранства (у последње време овакве поруке су стизале из Гане, Бенина и других афричких држава);
3. Пошиљалац поруке је спреман да новац подели са оним ко му помогне да обави трансфер;
4. Тајност посла је апсолутно потребна јер би корумпирани званичници Нигерије или неке друге државе са афричког континента присвојили новац ако би сазнали да он постоји;
5. Пошиљалац поруке је ангажовао и адвокате, банкарске службенике и друга стручна лица која се понекад укључују у комуникацију, доводећи жртву у заблуду и одржавајући је у уверењу да је реч о правом, а не фиктивном послу.
Од жртава преваре најчешће се тражи да сносе наводне трошкове отварања одређених рачуна, да плате таксе и порезе, провизије на трансфере, да уплате депозите и слично, а на тај начин су наши грађани до сада оштећени за више стотина хиљада евра.
Након што уплате прве суме, даљим захтевима за уплате нема краја, а жртва се константно одржава у заблуди помоћу низа фалсификованих докумената (углавном је реч о веома лошим фалсификатима одређених банкарских докумената, потврда државних органа и слично).
Грађани се, уколико су оштећени „нигеријским преварама“, могу обратити полицијским службеницима Одељења за борбу против високотехнолошког криминала на телефон 011/311-72-08.