Срђан Срећковић

Фото: Фонет

Срећковић је на отварању прве међународне конференције "Новчане дознаке српске дијаспоре" истакао да су та средства у односу на 2008. годину већа за 10 одсто, насупрот проценама Међународног монетарног фонда (ММФ) да ће износ дознака миграната из источноевропских земаља бити смањен до 10 одсто.

Он је оценио да у временима економских поремећаја и криза у свету и Србији дијаспора дозначује више новца него у периодима економске стабилности или просперитета.

Министар је прецизирао да највећи износ девизних дознака потиче из Немачке, Аустрије, Швајцарске, САД, Хрватске и Француске, из којих долази 32,2 одсто новца дијаспоре.

Нажалост, највећи део тог новца одлази у личну потрошњу прималаца дознака, а веома мали део у производњу, па самим тим оне нису у функцији развоја Србије, указао је Срећковић.

Вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Бојан Марковић навео је да девизне дознаке из дијаспоре компензују висок дефицит у спољнотрговинској размени, али и упозорио да то истовремено може бити "мач са две оштрице" јер се тај новац троши за различите облике личне потрошње, укључујући и куповину увозних производа, чиме се опет повећава дефицит.

Према његовој оцени, због чињенице да највећи део новца из дијаспоре стиже нелегалним токовима потребно је да банке смање трошкове трансфера и да се дознаке јефтиније реализују, при чему је за Србију од великог значаја и да подстакне пласирање тих средстава у инвестиције.

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Милош Бугарин нагласио је да би средства која стижу из дијаспоре била знатно већа и да би се више улагало у отварање малих и средњих предузећа да процедуре за њихово отварање нису веома компликоване.

У прилозима погледајте:

Говор министра за дијаспору Срђана Срећковића у целини

Закључци конференције