Београд, 3. април 2010. године – Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је у интервјуу за празнично издање дневног листа “Прес” да ће Србија продати део акција компаније "Телеком Србија" зато што држава не треба да управља привредом.
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора:
О продаји "Телекома Србија":
– Економска наука је као аксиом ставила да је приватна својина ефикаснија од државне. Продаја "Телекома Србија" у суштини значи да једно предузеће из мање ефикасног облика својине пребацујемо у ефикаснији својински облик. То је и разлог зашто Србија уопште продаје акције.
О државама које су задржале у свом власништву телекомуникационе компаније:
– И "Телеком Србија" ће остати државни у једном делу, јер ми не продајемо целину. Држава ће кроз значајно учешће од 20 одсто да задржи своје интересе у "Телекому". Али кад говорите о државама које су задржале своје телекомуникационе компаније, онда морате да знате да је реч о високоразвијеним државама које имају традицију корпоративног управљања, могућност да адекватно плате менаџмент и обезбеде одлично функционисање система.
Да ли држава треба да управља привредом:
– Држава не треба да управља привредом јер кад бисмо то имали, онда бисмо ми били социјалистичко друштво са тежњом да уђемо у комунизам. Аргументи против продаје "Телекома" су више политички него економски. Ви сматрате да држава не треба да продаје нешто зато што је то од интереса за њу. Али зашто тај аргумент не применимо и на било коју другу активност.
Шта грађани Србије добијају продајом "Телекома":
– Оно што сваки грађанин добија је боља услуга, богатија понуда и потенцијално јефтинији пакет услуга. Сви они који ових дана плаше грађане да ће цене телефонирања бити више, не познају систем и превиђају чињеницу да Републичка агенција за телекомуникације регулише цене. Такође, акције које ће грађани добити вредеће знатно више. С друге стране, продајом дела акција "Телекома" добићемо снажног стратешког партнера који ће моћи да се ухвати у коштац са убрзаним напретком у тој грани. Он ће моћи да обезбеди довољно средстава за инвестиције како би напредовао, пратио конкуренте и омогућио виши квалитет услуга.
Транспарентност при продаји "Телекома":
– Данима пре доношења одлука на Влади, више пута сам новинарима и јавности објаснио шта држава намерава у вези са "Телекомом". Нажалост, у старту су кренуле негативне приче, као да се купац зна унапред, што није тачно. Поручујем да ће купац "Телекома" бити познат после транспарентног међународног тендера.
Да ли је било преговора са "Дојче телекомом" (ДТ) о продаји "Телекома":
– Нико из Владе није преговарао о томе. Управо проценат који нудимо, од 40 одсто, омогућава и некој другој компанији осим ДТ, која је већ у власништву "Телекома" преко грчког ОТЕ, да постане власник. Да смо хтели само са ДТ, онда бисмо нудили 31 одсто на продају. Проценат од 40 је добро одабрани проценат јер ће поред њега постојати још три групе са по 20 одсто власништва: држава, ОТЕ и грађани Србије и запослени у "Телекому".
Да ли ће се држава обавезати да свој део прода ономе ко победи на тендеру:
– Ми ћемо одлучити да ли ћемо, када и под којим условима свој део продати.
Како ће бити трошена средства од продаје "Телекома":
– Могу да вам кажем следеће. Прича о трошењу новца биће транспарентна у следећем смислу: формираће се посебан фонд, не нека институција са директором и зградом, већ фонд који ће имати посебан рачун у буџету. Сав новац од продаје биће на том подрачуну, одакле ће се трошити за пројекте. Јавност ће моћи тачно да види како се троши новац са овог подрачуна. Одлуке о трошењу новца доносиће Влада, а у Скупштини ће морати да се усвоји ребаланс буџета, јер тај новац мора да се уведе у буџет. Имате Закон о доступности информација и можете у свако доба да нас питате, „господо, дајте нам списак на шта сте утрошили те паре“, и добићете списак и видети на шта је новац потрошен.
Да ли ће новац бити трошен на плате и пензије или страначке кампање:
– Не.
Колико новца се очекује од продаје "Телекома":
– Чуо сам разне рачунице колико вреди "Телеком", колико ћемо новца добити. Мислим да није добро за нас што се тиме лицитира, поготово што очекујемо максимизацију прихода од ове трансакције.
Продаја ЕПС-а:
– Не постоје планови за продају ЕПС-а, али ћемо фазно уводити приватни капитал кроз изградњу нових –производних капацитета. На тај начин ћемо постепено уводити конкурентско окружење у систем електропривреде, чиме ћемо позитивно утицати на корпоративно управљање. Зато постоји фазни приступ јер би најгоре било да државни монопол заменимо приватним.
Да ли се уз "Телеком" продаје и "канализација", односно магистрални водови у којима су каблови:
– Да "Телеком" својевремено није продат, ми бисмо највероватније комплетну "канализацију" извукли из "Телекома" и формирали ново предузеће у 100 одсто државној својини које никад не бисмо продали, већ бисмо изнајмљивали овај простор за каблове. Али, "Телеком" је био продат, имамо страног партнера у овој компанији, тако да сада овај сегмент не можемо да извучемо. Ипак, и за постојећу ситуацију имамо решење. Наиме, РАТЕЛ ће као регулатор имати право и да регулише начин управљања "канализацијом", без обзира на то у чијој се својини она налази. То значи да ће "Телеком" морати да по захтеву РАТЕЛ-а дозволи провлачење и каблова других оператера кроз исту инфраструктуру. Иначе, простора има довољно тако да нико неће бити оштећен, а обезбедиће се квалитетна конкуренција. То одлично функционише у БиХ.
Стратегија за продају компаније „Јат“:
– Ми радимо интензивно на продаји компаније "Јат", припремљена је стратегија о начину како да се изађе из ове кризе и она би на седници Владе могла да се нађе одмах после Ускрса. Основни елементи јесу да ће се формирати ново предузеће које ће се бавити пружањем услуга које ради "Јат" и које ће преузети раднике, њихов бизнис и њихово тржиште. Верујемо да ће ова стратегија привући велики број потенцијалних инвеститора.
Да ли ће дугове платити грађани Србије:
– Не. Дугови ће остати на старом предузећу и они ће се решавати у оквиру продаје имовине постојећег предузећа. Да ли кроз стечај или неко друго решење, видећемо.
Да ли сте задовољни оним што сте урадили од онога што сте обећали у експозеу у Скупштини:
– Кад сам сагледао шта је урађено на крају прошле године, био сам задовољан готово свим сегментима. Изузетак је то што је светска економска криза практично довела до тога да се лошије живи, а то је у крајњој линији кључна ствар за грађане. И онда је питање да ли човек уопште сме да буде задовољан тиме шта је направио. Био бих врло задовољан да кризе није било, а овако нисам баш срећан. Ипак, знам да смо учинили све да грађани што мање осете ефекте кризе, што се види на основу поређења наше економије са другим земљама. Истовремено, направили смо неколико кључних искорака у важним сегментима, постављени су добри правци.
О резултатима Владе Србије:
– Чињеница је да има доста тога да се уради, мислим то и као грађанин Србије и као премијер. Али, када дајем личне оцене, полазим од следећег: прво, добио сам бели шенген да могу да путујем, да ме више не понижавају (позивна писма, папирологија, чекање у редовима). За мене је то изузетно значајно. Друго, Србија сада има углед у свету. Са њом се озбиљно разговара, долазе високи званичници најзначајнијих земаља, размењују се посете. То ми веома импонује јер је мени лично значајно враћање угледа и достојанства. Треће, стандард ми је лошији, али и други трпе. Кад све сагледам, оцена је више позитивна него негативна.
О продаји "Телекома Србија":
– Економска наука је као аксиом ставила да је приватна својина ефикаснија од државне. Продаја "Телекома Србија" у суштини значи да једно предузеће из мање ефикасног облика својине пребацујемо у ефикаснији својински облик. То је и разлог зашто Србија уопште продаје акције.
О државама које су задржале у свом власништву телекомуникационе компаније:
– И "Телеком Србија" ће остати државни у једном делу, јер ми не продајемо целину. Држава ће кроз значајно учешће од 20 одсто да задржи своје интересе у "Телекому". Али кад говорите о државама које су задржале своје телекомуникационе компаније, онда морате да знате да је реч о високоразвијеним државама које имају традицију корпоративног управљања, могућност да адекватно плате менаџмент и обезбеде одлично функционисање система.
Да ли држава треба да управља привредом:
– Држава не треба да управља привредом јер кад бисмо то имали, онда бисмо ми били социјалистичко друштво са тежњом да уђемо у комунизам. Аргументи против продаје "Телекома" су више политички него економски. Ви сматрате да држава не треба да продаје нешто зато што је то од интереса за њу. Али зашто тај аргумент не применимо и на било коју другу активност.
Шта грађани Србије добијају продајом "Телекома":
– Оно што сваки грађанин добија је боља услуга, богатија понуда и потенцијално јефтинији пакет услуга. Сви они који ових дана плаше грађане да ће цене телефонирања бити више, не познају систем и превиђају чињеницу да Републичка агенција за телекомуникације регулише цене. Такође, акције које ће грађани добити вредеће знатно више. С друге стране, продајом дела акција "Телекома" добићемо снажног стратешког партнера који ће моћи да се ухвати у коштац са убрзаним напретком у тој грани. Он ће моћи да обезбеди довољно средстава за инвестиције како би напредовао, пратио конкуренте и омогућио виши квалитет услуга.
Транспарентност при продаји "Телекома":
– Данима пре доношења одлука на Влади, више пута сам новинарима и јавности објаснио шта држава намерава у вези са "Телекомом". Нажалост, у старту су кренуле негативне приче, као да се купац зна унапред, што није тачно. Поручујем да ће купац "Телекома" бити познат после транспарентног међународног тендера.
Да ли је било преговора са "Дојче телекомом" (ДТ) о продаји "Телекома":
– Нико из Владе није преговарао о томе. Управо проценат који нудимо, од 40 одсто, омогућава и некој другој компанији осим ДТ, која је већ у власништву "Телекома" преко грчког ОТЕ, да постане власник. Да смо хтели само са ДТ, онда бисмо нудили 31 одсто на продају. Проценат од 40 је добро одабрани проценат јер ће поред њега постојати још три групе са по 20 одсто власништва: држава, ОТЕ и грађани Србије и запослени у "Телекому".
Да ли ће се држава обавезати да свој део прода ономе ко победи на тендеру:
– Ми ћемо одлучити да ли ћемо, када и под којим условима свој део продати.
Како ће бити трошена средства од продаје "Телекома":
– Могу да вам кажем следеће. Прича о трошењу новца биће транспарентна у следећем смислу: формираће се посебан фонд, не нека институција са директором и зградом, већ фонд који ће имати посебан рачун у буџету. Сав новац од продаје биће на том подрачуну, одакле ће се трошити за пројекте. Јавност ће моћи тачно да види како се троши новац са овог подрачуна. Одлуке о трошењу новца доносиће Влада, а у Скупштини ће морати да се усвоји ребаланс буџета, јер тај новац мора да се уведе у буџет. Имате Закон о доступности информација и можете у свако доба да нас питате, „господо, дајте нам списак на шта сте утрошили те паре“, и добићете списак и видети на шта је новац потрошен.
Да ли ће новац бити трошен на плате и пензије или страначке кампање:
– Не.
Колико новца се очекује од продаје "Телекома":
– Чуо сам разне рачунице колико вреди "Телеком", колико ћемо новца добити. Мислим да није добро за нас што се тиме лицитира, поготово што очекујемо максимизацију прихода од ове трансакције.
Продаја ЕПС-а:
– Не постоје планови за продају ЕПС-а, али ћемо фазно уводити приватни капитал кроз изградњу нових –производних капацитета. На тај начин ћемо постепено уводити конкурентско окружење у систем електропривреде, чиме ћемо позитивно утицати на корпоративно управљање. Зато постоји фазни приступ јер би најгоре било да државни монопол заменимо приватним.
Да ли се уз "Телеком" продаје и "канализација", односно магистрални водови у којима су каблови:
– Да "Телеком" својевремено није продат, ми бисмо највероватније комплетну "канализацију" извукли из "Телекома" и формирали ново предузеће у 100 одсто државној својини које никад не бисмо продали, већ бисмо изнајмљивали овај простор за каблове. Али, "Телеком" је био продат, имамо страног партнера у овој компанији, тако да сада овај сегмент не можемо да извучемо. Ипак, и за постојећу ситуацију имамо решење. Наиме, РАТЕЛ ће као регулатор имати право и да регулише начин управљања "канализацијом", без обзира на то у чијој се својини она налази. То значи да ће "Телеком" морати да по захтеву РАТЕЛ-а дозволи провлачење и каблова других оператера кроз исту инфраструктуру. Иначе, простора има довољно тако да нико неће бити оштећен, а обезбедиће се квалитетна конкуренција. То одлично функционише у БиХ.
Стратегија за продају компаније „Јат“:
– Ми радимо интензивно на продаји компаније "Јат", припремљена је стратегија о начину како да се изађе из ове кризе и она би на седници Владе могла да се нађе одмах после Ускрса. Основни елементи јесу да ће се формирати ново предузеће које ће се бавити пружањем услуга које ради "Јат" и које ће преузети раднике, њихов бизнис и њихово тржиште. Верујемо да ће ова стратегија привући велики број потенцијалних инвеститора.
Да ли ће дугове платити грађани Србије:
– Не. Дугови ће остати на старом предузећу и они ће се решавати у оквиру продаје имовине постојећег предузећа. Да ли кроз стечај или неко друго решење, видећемо.
Да ли сте задовољни оним што сте урадили од онога што сте обећали у експозеу у Скупштини:
– Кад сам сагледао шта је урађено на крају прошле године, био сам задовољан готово свим сегментима. Изузетак је то што је светска економска криза практично довела до тога да се лошије живи, а то је у крајњој линији кључна ствар за грађане. И онда је питање да ли човек уопште сме да буде задовољан тиме шта је направио. Био бих врло задовољан да кризе није било, а овако нисам баш срећан. Ипак, знам да смо учинили све да грађани што мање осете ефекте кризе, што се види на основу поређења наше економије са другим земљама. Истовремено, направили смо неколико кључних искорака у важним сегментима, постављени су добри правци.
О резултатима Владе Србије:
– Чињеница је да има доста тога да се уради, мислим то и као грађанин Србије и као премијер. Али, када дајем личне оцене, полазим од следећег: прво, добио сам бели шенген да могу да путујем, да ме више не понижавају (позивна писма, папирологија, чекање у редовима). За мене је то изузетно значајно. Друго, Србија сада има углед у свету. Са њом се озбиљно разговара, долазе високи званичници најзначајнијих земаља, размењују се посете. То ми веома импонује јер је мени лично значајно враћање угледа и достојанства. Треће, стандард ми је лошији, али и други трпе. Кад све сагледам, оцена је више позитивна него негативна.