Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.

Цена струје у Србији:

– Грађани Србије треба да знају да плаћају најјефтинију струју у Европи јер је код нас киловат-час 5,5 евроценти, а на пример у Хрватској је два пута више. Прошлогодишњим замрзавањем цене ЕПС је преузео велики терет у борби против кризе. Али, осим са социјалног, цена се мора посматрати и са становишта вредности компаније и планираних активности. Да је цена струје као у Хрватској, ЕПС би вредео 15 милијарди евра.

Могућност поскупљења гаса за домаћинства:

– Министарство није прво место где се доноси одлука о цени гаса јер о свему пре одлучују “Србијагас” и Агенција за енергетику. Ако се не буде мењао курс долара у односу на динар, онда неће бити поскупљења.

Цена бензина:

– Цене деривата су високе и један од разлога су и висока захватања државе, али и то што наше рафинерије још нису конкурентне рафинеријама у региону. Подсетићу вас на девастације које су рафинерије претрпеле у НАТО бомбардовању. Зато смо и приступили капиталном ремонту како бисмо могли бити конкурентни на регионалном тржишту. Стратешки циљ државе је да има производњу нафтних деривата на својој територији, и ми од тога нећемо одустати.

Да ли се грађанима више исплати да бензин купују у Републици Српској:

– Уочен је пад потрошње горива, поготово уз границу са РС, где људи прелазе и купују гориво. Ради се на томе да прекограничне куповине не буду исплативе. Да прилагодимо цене суседним земљама, а да и даље одржимо позитиван утицај на “пуњење” буџета.

Може ли доћи до појефтињења горива смањењем акцизе:

– Формирана је радна група која ће урадити анализу и израчунаће шта би се десило ако променимо акцизну политику. Јер ако бисмо смањили акцизу на бензин за 10 одсто и повећали је на течни нафтни гас, цена бензина би била нижа за пет одсто. Продаја би се повећала за 2,5 одсто, а пуњење буџета би било једнако. Ово је једна од могућих опција.

Најважнији пројекти Министарства енергетике у овој години:

– Започети су радови на ревитализацији термоелектране “Костолац”, радиће се нови термо-блок снаге од 500 до 600 мегавата, а у плану је и подизање експлоатације угља са девет на 12 милиона тона годишње. То је кинески кредит од 1,25 милиона долара, при чему 85 одсто финансира Кина, а све остаје у власништву ЕПС-а. Вредност наше компаније биће већа за милијарду евра. До краја године изабраћемо и стратешке партнере за градњу ТЕ “Колубара Б”, ТЕНТ Б3 и ТЕ ТО Нови Сад. Расписаћемо тендер за термоелектрану у Штављу и експлоатацију угља, као и за ревитализацију ЈП за подземну експлоатацију угља и спајање свих рудника...

До краја године завршиће се пројектна документација за изградњу 10 малих хидроелектрана на Ибру, а очекујем и да ће у првој половини години бити основано заједничко предузеће ЕПС-а и италијанске компаније ”Сећи енергија”. ЕПС ће бити сувласник нових хидроелектрана, а финансијска средства обезбеђују Италијани. Требало би да почне да се ради и студија за градњу хидроелектране на средњој Дрини заједно са Италијанима и Републиком Српском.

Могућност спајања гасовода “Јужни ток” и “Набуко”:

– Нико од наших стратешких партнера није помињао ту тему, а и много вероватније је да ће се “Јужни ток” реализовати онако како је планирано. Технички је могуће спојити “Јужни ток” и “Набуко”, али би били потребни нови договори свих учесника пројекта. То би морало да подразумева нову ратификацију свих уговора у парламентима. Мислим да ће се “Јужни ток” изградити по плану и динамици која је зацртана.