Београд, 10. март 2010. године – Министар за дијаспору у Влади Републике Србије Срђан Срећковић изјавио је данас да ће усвајање предложеног закона о амнестији бити још једна потврда много одговорније и озбиљније политике Србије према расејању, од чега ће корист имати и држава и сви њени грађани ма где живели.
Срећковић је у интервјуу за агенцију Танјуг навео да је усвајање тог закона још један показатељ да је Србија спремна да води дугорочну политику према расејању која ће у великој мери унапредити економске, културне и политичке односе матице и дијаспоре.
Министар је истакао да закон који предвиђа амнестију за особе за које се сумња да су од 18. априла 2006. године до дана ступања на снагу закона починиле кривична дела из групе деликата против Војске Србије представља знак добре воље државе према свим младим људима, држављанима Србије, без обзира на то где имају пребивалиште.
Према његовим речима, закон је прелазно решење до потпуне професионализације Војске која се очекује почетком 2011. године, када ће проблем војне обавезе дефинитивно бити решен, односно обавеза служења војног рока бити укинута.
Усвајање закона не значи ослобађање од војне обавезе, већ се обустављају кривични поступци и бришу из казнене евиденције они који су осуђени. Тиме пружамо могућност онима који нису регулисали статус везан за војну обавезу да то ураде и да се, уколико желе, врате у земљу или да честим доласцима развијају политичке, економске, културне и друге односе са Србијом, нагласио је Срећковић.
Један од циљева овог закона јесте и да спречи исписе из српског држављанства јер је велики број људи то тражио због нерегулисане војне обавезе, рекао је он и навео да су грађани у дијаспори позитивно примили одлуку државе о амнестији.
Акт о амнестији није једино што ће држава предузети у приближавању дијаспори, напоменуо је министар и додао да је прошле године, када је донет први Закон о дијаспори и Србима у региону, започета нова ера односа државе и расејања.
Такође, Срећковић је указао на важност привлачења инвеститора из дијаспоре, чији је економски капацитет огроман, при чему су у прошлој години девизне дознаке дијаспоре износиле 5,5 милијарди долара.
Према његовим речима, инвеститори из дијаспоре су од 2000. године до данас уложили приближно 550 милиона долара, а у малим и средњим предузећима у чије су оснивање инвестирали ради 22.000 људи.
Министар је истакао да закон који предвиђа амнестију за особе за које се сумња да су од 18. априла 2006. године до дана ступања на снагу закона починиле кривична дела из групе деликата против Војске Србије представља знак добре воље државе према свим младим људима, држављанима Србије, без обзира на то где имају пребивалиште.
Према његовим речима, закон је прелазно решење до потпуне професионализације Војске која се очекује почетком 2011. године, када ће проблем војне обавезе дефинитивно бити решен, односно обавеза служења војног рока бити укинута.
Усвајање закона не значи ослобађање од војне обавезе, већ се обустављају кривични поступци и бришу из казнене евиденције они који су осуђени. Тиме пружамо могућност онима који нису регулисали статус везан за војну обавезу да то ураде и да се, уколико желе, врате у земљу или да честим доласцима развијају политичке, економске, културне и друге односе са Србијом, нагласио је Срећковић.
Један од циљева овог закона јесте и да спречи исписе из српског држављанства јер је велики број људи то тражио због нерегулисане војне обавезе, рекао је он и навео да су грађани у дијаспори позитивно примили одлуку државе о амнестији.
Акт о амнестији није једино што ће држава предузети у приближавању дијаспори, напоменуо је министар и додао да је прошле године, када је донет први Закон о дијаспори и Србима у региону, започета нова ера односа државе и расејања.
Такође, Срећковић је указао на важност привлачења инвеститора из дијаспоре, чији је економски капацитет огроман, при чему су у прошлој години девизне дознаке дијаспоре износиле 5,5 милијарди долара.
Према његовим речима, инвеститори из дијаспоре су од 2000. године до данас уложили приближно 550 милиона долара, а у малим и средњим предузећима у чије су оснивање инвестирали ради 22.000 људи.