Фото: Танјуг архивски снимак

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

О малтретирању којем су протеклих дана били изложени Срби и неки високи државни функционери Србије који су долазили на Косово:

– Више је него очигледно да у Приштини расте нервоза од исхода процеса пред Међународним судом правде. У овом тренутку је најважније сачувати прибраност и не реаговати непромишљено на покушаје провокација ма колико они за нас били болни. Нажалост, очекујем да ће тога бити и у будућности.

Оно што у дипломатском смислу можемо да учинимо је да на оштар начин у релевантном међународном форуму протестујемо сваки пут када се прекрши Резолуција 1244, али и доведу у питање основне цивилизацијске вредности, као што је право на слободу кретања. Након једне такве оштре интервенције Србије у Савету безбедности у петак поводом најаве шефа Међународне цивилне канцеларије Питера Фејта о плановима за интеграцију севера Косова, уследило је званично изјашњавање ЕУ на прекјучерашњем састанку у Бриселу да ЕУ не стоји иза тих планова. Били смо сведоци де факто повлачења кључних актера у том смислу.

Да ли је Србија требало да тражи од ЕУ да јасније каже да не подржава намере Питера Фејта:

– Они су искористили баш ту формулацију – да не подржавају те планове. Будући да се ЕУ на тако експлицитан начин изјаснила, мислим да не постоји опасност од покушаја спровођења тог плана јер иза њега не стоји ни Кфор.

Било је изузетно важно то на резолутан начин покренути на највишој инстанци, као што је учинио председник Србије Борис Тадић на седници СБ, и то је уродило плодом. Ми ћемо наставити блиску сарадњу са међународним организацијама које оперишу на територији покрајине у складу са одлукама СБ. Међународна цивилна канцеларија није једна од њих.

Ако иза Фејта који је специјални изасланик ЕУ не стоји Унија, ко стоји иза њега:

– Проблем је зачет приликом именовања Питера Фејта јер је симултано постављен на две различите функције. Једна је специјални изасланик ЕУ, а друга директор Међународне цивилне канцеларије. Једна је легална, друга није. Он је ту изјаву дао у функцији шефа Међународне цивилне канцеларије. Од почетка смо указивали да то што обавља две функције може довести до компликација, и управо је то оно што се десило.

Да ли ће 2010. бити година у којој ће се створити политичке прилике за проналажење решења за Косово:

– По свему судећи, дели нас свега неколико месеци од изјашњавања Међународног суда правде по питању да ли је једнострано проглашење независности у складу са међународним правом. Имамо разлога да будемо оптимисти, и када став суда буде саопштен, мислим да ће у политичком смислу бити створен један нови квалитет, нова реалност. Верујем да се након тога неће повећавати број земаља које признају Косово, тј. да неће бити могуће вршити притисак на земље које су се и до тада одупирале томе да подрже Приштину. Исто тако, биће релативно једноставно зауставити сваку евентуалну апликацију Косова за чланство у некој међународној организацији. Постаће очигледно да је неопходно пронаћи решење прихватљиво за све стране.

Ми очекујемо да ће мишљење тог суда бити такво да створи блокаду на путу којим су привремене институције на Косову досад ишле, а то је наметање те такозване нове реалности проглашене 17. фебруара 2008. године. Наш циљ је да уз помоћ мишљења суда, са већим или мањим дипломатским напорима, постигнемо то да Приштина не може више да настави путем једностраности, односно да прихвате да су се нашли на слепом колосеку. Што буде експлицитнија одлука суда, то ће бити лакши наш дипломатски посао. У сваком случају, очекујем да ће бити могуће створити такве околности у којима ће постати очигледно да не постоји алтернатива наставку дијалога.

О извештају генералног секретара УН у којем се Београд и Приштина позивају да оставе по страни расправе о статусу зарад побољшања регионалне сарадње:

– Тај део извештаја није до краја прецизно интерпретиран у нашој јавности. Генерални секретар је рекао да треба трагати за флексибилним решењима како не би замрла регионална сарадња. Србија је до сада била изузетно конструктивна у том погледу, и тако ћемо наставити да се понашамо. Ми не спречавамо учешће привремених институција на регионалним скуповима, али једино прихватамо формат који је био установљен 1999. године приликом усвајања Резолуције СБ, а то је да делегација из Приштине може да седи иза табле "Унмик – Косово" у присуству представника УН. На томе смо досад инсистирали, наставићемо то да чинимо и у будућности. Политика Приштине да одбија учешће под таквим околностима нажалост их води искључиво ка самоизолацији.