Борис Тадић
	Фото: infobiro.tv

Тадић је у говору пред Саветом безбедности УН поновио да Србија никада, ни под којим условима, имплицитно или експлицитно, неће признати једнострано проглашену независност Косова која је, како је оценио, поделила свет и Балкан.

Председник Србије је изразио захвалност чланицама УН које нису признале независност Косова, и подсетио на то да је то питање сада пред Међународним судом правде у Хагу.

Он је указао на то да Србија верује да је дијалог најефикаснији начин за постизање трајног и одрживог решења прихватљивог за све стране, и додао да се показало да је самопроглашена независност Косова била само још један од неуспешних покушаја да се наметну једнострана решења.

Према његовој оцени, због тога је неопходно да се у блиској будућности спутају све екстремистичке снаге које на Балкану покушавају да своју вољу наметну старим методама.

Једнострано проглашена независност није нас приближила, већ нас је, напротив, још више удаљила и зато је она неодржива, нагласио је председник Србије и додао да се мора пронаћи храброст да се подстакну умерене снаге и поново изграде мостови, као и да се превазиђу предрасуде и различитости.

Према његовим речима, Србија жели да се све постојеће политичке несугласице реше преговорима, што ће бити логична последица саветодавног мишљења Међународног суда правде о легалности унилатерално проглашене независности Косова.

То неће бити лако. Психолошке баријере су високе и поверење мора да буде обновљено, истакао је Тадић и нагласио да је Србија данас демократско и напредно друштво које ће се ускоро придружити Европској унији.

Председник Србије је истакао да је неопходно да се до тренутка изношења мишљења Међународног суда правде на судије не врши притисак новим признавањима независности Косова.

Онога тренутка када Међународни суд правде изнесе мишљење, имаћемо могућност да учинимо помак унапред. Сматрамо да је дијалог најефикаснији начин да се дође до одрживог решења: општеприхватљивог и одрживог исхода, који неће безобзирно жртвовати заједничке геостратешке приоритете да би се изашло у сусрет једностраним захтевима и интересима, поручио је Тадић.

Он је истакао да УН у међувремену морају остати незаобилазни фактор мира и стабилности у јужној српској покрајини, и додао да је конструктивни приступ који је прихваћен у УН, и у организацијама које раде под супервизијом те организације, створио услове да одговорни учесници у процесима на Космету делују заједнички на побољшању живота свих житеља покрајине.

Тадић је рекао да је то учињено тако што су пред све бројнијим конкретним проблемима статусна питања остављена по страни, и нагласио да Србија подржава такав приступ, што је довело и до конкретних резултата, попут потписивања Протокола о сарадњи Еулекса и Министарства унутрашњих послова Владе Србије.

Председник Србије је са жаљењем констатовао да проблеми у вези са царином и функционисањем правосуђа у деловима Космета, и поред добре воље Београда, још нису решени.

Он је затражио да се обавезе које је на себе преузео Савет безбедности по питању Косова доследно испуне, и да се на терену спроведу сва договорена решења - од Резолуције 1244 до Плана у шест тачака генералног секретара УН.

Једно од питања регулисаних тим документима је наступ УНМИК-а у међународним форумима, подсетио је Тадић и додао да је за Србију једини прихватљив начин да се глас администрације у Приштини чује на мултилатералним скуповима управо уз посредовање УНМИК-а.

Косово може и треба да учествује у мултилатералним и регионалним форумима само уз присуство представника УНМИК-а, који говори први, и са плочицом на којој ће писати УНМИК-Косово или лично име учесника, навео је Тадић, и оценио да је одбијање политичких представника Албанаца у Приштини да се на тај начин појављују на међународној сцени чин самоизолације.

Према његовим речима, Србија сматра да улога Кфора у очувању безбедности на Космету не сме бити умањена, а то се посебно односи на заштиту српских манастира и других верских објеката.

Сматрамо да предлог да се посао обезбеђивања неких од тих објеката уступи локалним полицијским снагама неће допринети побољшању крхке безбедносне ситуације. То је веома важно будући да су и манастирске заједнице, које би биле најпогођеније таквим решењем, исказале отворено противљење, упозорио је Тадић.

Када је реч о заштити српског културног наслеђа на Косову, он је истакао да Србија сматра да је, заслугом УНМИК-а, на том пољу учињен знатан напредак, али да је неопходно да ЕУ постави специјалног изасланика чији би задатак био да издејствује сарадњу власти у Приштини по питањима заштите, конзервирања и рестаурације српских сакралних објеката.

Тадић је, међутим, навео и више узнемирујућих података који сведоче о неспремности локалних власти да се проблеми у овој области реше, при чему је упутио позив УН да се на томе озбиљније ангажују.

Он је нагласио да су локални избори на Косову, које је расписала администрација у Приштини, били потпуно нелегитимни, будући да нису одржани у складу са Резолуцијом 1244, већ на основу плана Мартија Ахтисарија који нема подршку Савета безбедности УН.

Под задатим околностима било је немогуће да Србија подржи изборе, јер било је јасно да нема услова да велика већина косовских Срба на њима учествује, објаснио је председник Србије и изразио жаљење због тога што та чињеница није констатована у најновијем извештају генералног секретара УН.

Он је најавио да ће Србија наставити да подржава процес функционалне децентрализације која ће бити прихватљива свим заинтересованим странама, и оценио да су избори које је расписала Приштина лажни почетак тог процеса који нас никуда неће одвести.

Морамо радити заједно, кроз статусно неутралне организације, као што је ОЕБС, како бисмо створили легитимни план децентрализације који би имао шансу да успе, поручио је Тадић.

Он је изразио протест због опструирања и спречавања посета државних званичника Србије Космету, и истакао да се власти у Београду доследно придржавају договорених процедура.

Председник Србије је изнео недавни пример задржавања министра за Косово и Метохију Горана Богдановића у близини села Штрпце, а потом и његове насилне депортације од стране Косовске полиције.

Према његовој оцени, политичка неслагања око статуса не смеју у будућности резултирати овако драстичним ускраћивањима основних људских права.

Тадић је указао на то да оваква клима радикалне нетолеранције може само допринети томе да број повратака интерно расељених особа, који је, и према извештају генералног секретара УН веома низак, буде још нижи, и подсетио на то да је за више од 200.000 Срба који су били жртве етничког чишћења право на повратак и даље ускраћено.

Председник Србије се осврнуо и на крхку безбедносну ситуацију на северу Косова, при чему је истакао да све оштрија реторика којом Еулекс описује легитимне српске институције у том делу покрајине, називајући их "паралелним", ни на који начин не доприноси стабилности.

Он је нагласио да су једине паралелне институције на Косову оне које су проистекле из једнострано проглашене независности, а само њихово постојање је кршење Резолуције 1244.

Ако Еулекс, Кфор, или било ко други жели да критикује неку власт на Косову, нека почне од власти коју су унилатерално образовали Албанци у Приштини без сагласности СБ УН и уз јасно кршење принципа међународног поретка, поручио је Тадић.

Председник Србије је упозорио и на погубност планова за наметање такозваног "коначног решења" на северу Косова, којим се насилно жели спровести такозвани Ахтисаријев план на целом подручју покрајине.

Та стратегија може бити примењена само уз употребу драконских и недемократских мера према српској заједници на северу Косова. Они који најављују такве планове сносе искључиву одговорност за дестабилизацију ситуације коју овакав конфликтни сценарио сасвим сигурно и има за циљ, објаснио је Тадић.

Он је закључио да такве намере одговарају само екстремистима, и изразио очекивање да ће Кфор и Еулекс заштитити српско становништво на северу Косова од агресивних амбиција које стоје иза најављених потеза администрације у Приштини.

Истовремено, председник Србије је рекао да ће се Србија укључити у међународне напоре да се Хаитију помогне у превазилажењу последица разорног земљотреса, који је погодио ту карипску земљу.

Као учесник у полицијском делу стабилизационе Мисије УН на Хаитију, Србија ће наставити да помаже преживелима и да сарађује са међународном заједницом, рекао је Тадић.

Он је додао да ће Србија помоћи у напорима да се Хаити поново изгради, и то путем материјалне помоћи коју је Влада Србије обећала, али и тако што ће у великој мери повећати своје присуство у тој земљи.