Фото: www.novosti.rs

Ђелић је у интервјуу за данашње издање дневног листа “Вечерње новости” подсетио на то да ће у Бриселу 26. јануара бити настављен редован политички дијалог Србије и ЕУ, где ће теме бити ситуација у региону и питање наше кандидатуре, а 29. јануара представићемо приоритете у склопу будуће Дунавске стратегије ЕУ.

Према његовим речима, није реално да се наш захтев за добијање статуса кандидата већ тада упути министрима ЕУ и затим ЕК, као ни током фебруара, јер је Бугарска повукла кандидата за комесара, што ће за неколико недеља продужити и формално конституисање ЕК, тако да се очекује да наш захтев буде прослеђен на пролеће.

Потпредседник Владе је истакао да се припремамо да одговоримо на упитник Европске комисије и додао да је убеђен да ће тај посао бити завршен у рекордном року.

У рукама већ имамо упитнике које су пре нас добили наши суседи. Министарствима смо пре Нове године поделили црногорски упитник и тренутно га анализирају и припремају неопходне податке. Ако добијемо упитник на пролеће, попунићемо га и вратити до лета. У том случају, убеђен сам да Србија завршава годину са статусом кандидата, истакао је Ђелић.

Кад је реч о датуму за почетак преговора о чланству, Ђелић је оценио да је мало вероватно да ће се то догодити пре него што у потпуности заокружимо сарадњу са Хашким трибуналом и да је тако било и у случају Хрватске, при чему би свакако требало да избегнемо судбину Македоније, која од 2005. године има статус кандидата, а још није започела преговоре.

Поводом предлога грчког премијера Јоргоса Папандреуа о Србији у ЕУ 2014. године, потпредседник Владе је навео да је значајно што је грчки предлог подржала Италија, а то је донекле најавила и Аустрија, али је та сатница на ивици техничких могућности, а умногоме ће зависити и од економских прилика у земљама ЕУ.

Уколико незапосленост у западној Европи буде опадала, идеја о даљем проширењу биће прихватљивија. Процене потпредседника ЕК Жака Бароа су да ће нам бити потребно од пет до седам година, рекао је Ђелић.

Сматрам да ће бити два или три таласа проширења и да ће у ЕУ најпре ући Хрватска и Исланд, а да ће Србија постати чланица под редним бројем 30, са још неколико суседа, указао је Ђелић.

Говорећи о односима у региону, он је рекао да је сигурно да ратнохушкачке изјаве, попут оне коју је дао одлазећи председник Хрватске Стипе Месић, штете не само Хрватској него целом региону.

С друге стране, иницијатива председника Тадића о усвајању декларације о Сребреници наишла је на изузетно позитивне реакције у Европи. Такви искораци су оно што доприноси лидерству Србије, нагласио је Ђелић.

На питање да ли ће нам Брисел испоставити нове услове, попут признавања једнострано проглашене независности Косова и чланства у НАТО, он је истакао да је потпредседник САД Џозеф Бајден јасно рекао да улазак у НАТО није услов, а то је потврдио и француски председник Никола Саркози.

Око Косова ни сама Европа нема јединствен став. У интересу и Србије и Европе је да процес уласка у ЕУ и решавање статуса Косова, као и до сада, буду два одвојена колосека, навео је Ђелић.