Шутановац је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" навео да томе треба додати и могућност дугорочног ангажовања домаће грађевинске оперативе, као и пласмана пољопривредних производа.

Када је реч о извозу наоружања и војне опреме, Србија је у 2009. години приближно достигла резултат какав је остварен 1989. године у бившој СФРЈ која је била око три пута већа. То сматрамо изузетним успехом, али не и коначним дометом, истакао је министар.

Он је нагласио да проширивање сарадње са НАТО, поред безбедносног питања, треба Србији да донесе напредак и у научно-технолошком развоју, као и у развоју медицине, енергетике, заштите животне средине.

Шутановац је изразио уверење да су прошлогодишња посета делегације Министарства одбране Србије Сједињеним Америчким Државама, као и долазак потпредседника САД Џозефа Бајдена у Србију, имали вишеструко позитивне консеквенце, од којих су тренутно највидљивије донације које наш систем одбране добија од САД.

Он је указао на то да је приоритетни спољнополитички циљ учлањење Србије у ЕУ, а да је у том процесу свака подршка добродошла, и додао да је након посете Бајдена америчка администрација јасно рекла да Србија испуњава обавезе према Хашком трибуналу, чиме је нашој земљи пружила велику подршку ка даљем интегрисању у ЕУ.

Министар је рекао да је у разговорима у Сенату и у Представничком дому Конгреса САД представио спољнополитичке приоритете Србије за које је добијена апсолутна подршка.

Ускоро очекујемо и посету једне делегације сенатора са Џорџом Војновичем на челу, након које би требало да буду створени услови за формализовање америчке подршке Србији и у Сенату и на Капитол Хилу, додао је Шутановац.

Према његовим речима, тренутно најважнији део реформе система одбране је завршетак професионализације Војске Србије, што подразумева смањење администрације и повећање оперативних снага кроз запошљавање професионалних војника, али и цивила на позицијама на којима је неопходно њихово присуство.

Он је рекао да је циљ да професионализација Војске Србије буде завршена до следеће године у ово време, а за тако нешто, поред буџета, неопходна је и општа друштвена подршка, као и подршка медија, невладиног сектора и осталих.

Србија треба да има 10.600 активних војника, плус приближно 2.000 војника који би били на обуци, прецизирао је Шутановац и подсетио на то да је новим законом уведена нова категорија у систему одбране, а то је активна резерва.

Реч је о људима који би, поред професије коју обављају у цивилству, имали и одређену позицију у оквиру система одбране. Улазак у активну резерву је добровољан, а сваки активни резервиста ће имати, поред својих обавеза, и одређене бенефиције. Такав модел постоји у развијеним земљама света не само у војсци већ и у полицији, објаснио је министар.