Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Стратегија образовања:

– Важно је да имамо стратегију на пољу образовања, јер је јасно да постоји веза између образовања нације и њеног благостања. Србија никако не жели да буде место јефтине радне снаге, те морамо имати јасне идеје у ком правцу ће се развијати образовање елите, али и друштва уопште. Прошло је време када неко може мислити да је тиме што је стекао диплому завршио своје образовање. Оно мора бити константна ствар. Због тога ће Србија морати поново да развије цео систем континуираног образовања одраслих. Не да би се описменили, већ да би се омогућило стално освежавање њихових знања. Што се тиче науке, ми смо завршили тај посао и након вишемесечне и квалитетне јавне расправе, стратегија научног и технолошког развоја је прослеђена Влади на мишљење и усвајање, а доступна је и на сајту Министарства за науку и технолошки развој.

Јавна расправа о поменутој стратегији:

– Расправа је почела у јуну и закључена је почетком децембра. Било је на хиљаде сугестија, добили смо коментаре од министара науке свих европских земаља, Европске комисије, радили смо са три инострана експерта које је платио Унеско, одржане су десетине тематских округлих столова... Један број сугестија јесте прихваћен. Један од главних предмета расправе су били приоритети јер је нормално да сваки научник сматра да је његова дисциплина важна. Министарство је предложило, а расправа потврдила, седам националних приоритета у домену науке и технологије, а то су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета. Посвећена је значајна пажња интелектуалној својини, и дошли смо до решења да сам патент припада државној институцији која га је финансирала, а да бар пола прихода од евентуалне комерцијализације иде онима који су направили изум.

Да ли је реално очекивати да ће се неко од врхунских домаћих научника са каријером у иностранству вратити у Србију:

– Ми морамо имати јасне приоритете. Први приоритет је да научници и интелектуални радници који су присутни у нашој земљи, независно од њихове старосне доби, имају могућности да развију своју каријеру у Србији. На бази таквог напретка морамо успоставити много јаче везе са нашом интелектуалном елитом у дијаспори и обезбедити њихов повратак у оним случајевима где постоји заједнички интерес. Изоловани програм повратка научне дијаспоре а да у земљи не постоје услови и озбиљнији приступ за све био би осуђен на неуспех. Због тога је од првокласног значаја што је Управни одбор Европске инвестиционе банке одобрио 200 милиона евра за научну и технолошку инфраструктуру наше земље. На регионалном састанку "Европа – Западни Балкан" 9. децембра подељена су прва бесповратна средства у оквиру плана за Западни Балкан у износу од 26 милиона евра, од чега је Србија добила 8,5 милиона. Осим тога, у буџету за следећу годину, упркос генералној кризи, доћи ће до повећања издвајања за науку за десет одсто, односно за милијарду динара. Самим тим, буџетска и друга средства омогућиће да следеће године први пут ефективно и циљано улагање у науку достигне 0,5 одсто бруто домаћег производа, што је у односу на садашњих 0,3 одсто значајан помак. За дијаспору је, унутар операције са Европском инвестиционом банком, резервисано приближно двадесет милиона евра. Повратак за собом повлачи и обавезе научника, тачније мобилисање додатних средстава из иностранства. Повратници морају јачати цео систем.

Око стотину научника вратило се у протеклих неколико година. На Институту за физику, неколико лабораторија воде људи који су се вратили. У Технолошком инкубатору у оквиру Београдског универзитета неколико технолошких фирми такође воде повратници. Не кажем да је то велики број, али постоје људи који се враћају. Сусрет са нашом научном дијаспором је обавезан део сваког мог путовања, научна стратегија је послата на више од 300 адреса наших научника у дијаспори, и један број њих нам је дао одличне сугестије. Један део станова који ћемо градити у новобеоградском блоку 32А биће резервисан за повратнике.

Да ли се код нас млади школују за непостојећа занимања и она за којима не постоји потреба:

– То није само српски, већ и светски проблем. Рецимо, један од кључних проблема о којима је говорио и Барак Обама јесте недовољан број младих Американаца који студирају природне науке. Тачно је да се код нас само 37 одсто студената опредељује за природно-математичке и техничке науке и интегрални део стратегије развоја науке јесте договор са Министарством просвете да већ за следећу школску годину квантитативно одредимо оне правце у образовању који морају добити посебан подстицај. У демократском систему људи имају слободу да студирају оно што желе и ми им то нећемо ускраћивати. Међутим, уколико жеље нису у складу са стратегијом државе, нема разлога да добију буџетско финансирање. Са друге стране, уколико је нешто нарочито важно за државу, у интересу нам је да обезбедимо додатна средства за школарине и стипендије. На пример, 2006–2007. године само шест одсто дипломираних студената је било у природно-математичким наукама, и 31 одсто у техничко-технолошким. Наш циљ је да дођемо до 15 одсто у природним и 35 одсто у техничким наукама за пет година.

Евентуална изградња нуклеарне електране у Србији:

– Не постоји пројекат изградње нуклеарне електране. То не значи да Србија не треба да буде присутна у домену примена нуклеарне енергије. Бићемо укључени у пројекте Међународне агенције за атомску енергију, односно у примену нуклеарне енергије у домену здравља и у домену пољопривреде. Посебну пажњу посветићемо примени нуклеарне енергије у превенцији рака.