Центар у Нишу биће логистичка база за операције заштите и спасавања у Србији и региону Београд, 22. октобар 2009. године – Први потпредседник-заменик председника Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да ће заједнички хуманитарни центар у Нишу, који ће бити формиран у сарадњи са Руском Федерацијом, бити логистичка база за операције заштите и спасавања у Србији и у региону.
Он је објаснио да би делатности тог центра биле гашење великих пожара и учествовање у отклањању последица других ванредних ситуација, као што су поплаве, земљотреси, технолошко-хемијске хаварије, терористичке акције и разминирање терена. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора. Српско-руски хуманитарни центар: - Тај центар радио би током целе године, а у његовом саставу били би магацини и складишта за чување хитних материјалних резерви које су неопходне у акцијама и операцијама заштите и спасавања као што су храна, лекови, завојни материјал, гориво, мазиво, шатори, кревети, спасилачка опрема и резервни делови за опрему, средства за деконтаминацију и дезинфекцију објеката, средства за дезинфекцију воде и слично. Центар би обезбедио сталну поправку и сервисирање, ремонт и одржавање опреме за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. Ко ће бити ангажован у центру: - Овде је реч о хуманитарним активностима. Ово је апсолутно невојни облик сарадње, заснован на цивилној компоненти. Споразумом је предвиђено да то буде заједнички центар у којем би учествовали сви ресурси Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије и Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације. За сада није било процене о људству, тек ће се разговарати о детаљима у наредних годину дана. Предстоје оперативни састанци на којима ће бити размотрене све појединости. Делатност и правни статус центра ће тек бити регулисани посебним уговором, који треба да направимо до следеће седнице међувладиног комитета која ће бити одржана у другој половини следеће године. Такође, центар би функционисао апсолутно у складу са стандардима Европске уније, јер је Русија већ потписница елемената такве сарадње у овој области са Унијом. Зашто је изабран баш Ниш и термин "хуманитарни центар": -Разговарало се о томе да би најбоља локација за стационирање тог центра био Ниш јер има добар географски положај, одговарајућу инфраструктуру, има међународни аеродром, тако да би центар био практично логистичка база за читав овај регион. Када је реч о називу, то је за сада општа одредница, он ће бити регулисан посебним уговором и зависиће од тога колико ће земаља да учествује. До фебруара би требало да се са другим земљама у региону размотри питање њиховог евентуалног учешћа, при чему се мисли на земље као што су Грчка, Македонија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора, Бугарска и Румунија, и онда би тај центар могао да буде балкански или центар југоисточне Европе за ванредне ситуације. Руска страна обезбедила би присуство њихове хуманитарне авијације за гашење пожара, односно друге потребе и хуманитарне информације. Такође, у плану је да у току идуће године буде направљена и специјализована чета за разминирање, коју би чиниле српске и руске снаге, односно припадници МУП-а Србије и Министарства за ванредне ситуације Русије. Да ли би руски противпожарни авиони и хеликоптери били стационирани у Нишу: - Да, они би ту били смештени. Има ли Србија у плану куповину наменског противпожарног хеликоптера или авиона: - У случају да се направи један овакав заједнички центар, не би било посебне потребе за таквом куповином. Посета председника Руске Федерације Дмитрија Медведева: - Није претеривање када се говори о историјском значају ове посете. Чини ми се да када код неких држава и народа постоји традиционално и искрено пријатељство, онда се понекад мисли да се то подразумева и да не треба чинити никакве додатне напоре на учвршћивању тог пријатељства. Зато мислим да је ово потврда не само пријатељских односа, већ и једног политичког партнерства које Србији на међународном плану свакако много значи, јер би позиција Србије када је реч о Косову и Метохији била значајно различита да није имала принципијелну подршку Руске Федерације. Да ли су представници руских служби безбедности имали неке примедбе током посете Медведева: - Није било никаквих примедби, вероватно и због нашег искуства приликом посете потпредседника САД Џозефа Бајдена, а и имајући у виду и догађаје и инциденте из претходних месеци. Степен обезбеђења можда је био и виши него што је било потребно и зато изражавам захвалност свим грађанима на разумевању и честитам свим припадницима МУП и других безбедносних структура на изузетно добро урађеном послу. Међународна полицијска акција "Балкански ратник": - Свака безбедносна структура има свој начин рада, који се координира у Савету за националну безбедност. МУП је ухапсио све који су наведени по налогу специјалног тужиоца и ту постоји потпуна сарадња наших безбедносних служби и полиције у свим сегментима. У протеклом периоду је и на основу информација МУП-а било веома значајних заплена кокаина на сличан начин као што је ова акција, која је недавно изведена. У последње време дошло је до промене маршрута илегалне трговине наркотицима. Када је реч о кокаину, све више се прелази маршрута из Латинске Америке према западној Европи. Такође, многе криминалне групе са подручја бивше Југославије уплетене су у ту трговину, која је пре свега намењена тржишту западне Европе. Баш зато је ова акција од изузетног значаја и показује да се само сарадњом свих структура може успешно борити против организованог криминала. То је свакако велики успех који сигурно доприноси повећању угледа наших безбедносних структура и целе наше државе. Криминалне групе са подручја бивше Југославије: - На простору бивше Југославије све групе су на неки начин структурисане, има их из готово свих република и чине их припадници свих народа. Појединци имају више држављанстава, тако да када се употребљавају неки изрази одакле потичу неке групе, веома често се употребљава израз „из бивше Југославије”, зато што су међусобно повезане. Србија и Црна Гора су годинама имале заједничку државу и сигурно је да је и то допринело одређеном лакшем кретању криминалних група унутар те територије. Ми смо у последње време успели да спречимо преношење на улице Београда онога што можда долази са тог подручја. Међутим, та борба мора да се води и заједно са полицијским и безбедносним структурама Црне Горе и зато је неопходна сарадња у региону. Када је реч о Србији и МУП-у, БИА и свим другим безбедносним структурама, а ту мислим и на војне, постоји потпуна спремност на сарадњу и то смо доказали у претходном периоду. Србија је лидер у регионалној сарадњи борбе против криминала и то показују и резултати. |
||||||
http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=119097 | ||||||
Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs | ||||||