Београд, 17. октобар 2009. године - Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић изјавила је данас да је задовољна Извештајем Европске комисије о процесу европских интеграција у Србији и оценом да је остварен значајан напредак у реформи правосуђа и борбе против криминала и корупције.
Маловић је у интервјуу за агенцију Танјуг указала на то да је овог пута у извештају перципиран напредак који је Србија направила у погледу реформе правосуђа и борбе против организованог криминала и корупције.
Она је подсетила на то да су, поред европских интеграција, то били основни циљеви Владе Србије приликом њеног формирања, и додала да су они међусобно повезани и запажени у извештају Европске комисије.
Није могло да се дубље уђе у сам процес реформе правосуђа, јер се он у овом моменту одвија, али сам сигурна да ћемо наредне године имати још позитивнији извештај, оценила је министар правде.
Она је изразила очекивање да ће Високи савет судства и Државно веће тужилаца до 1. децембра ове године окончати избор носилаца правосудних функција, и подсетила на то да ће у Србији радити приближно 2.500 судија и нешто више од 500 заменика јавних тужилаца.
Према њеним речима, Високи савет судства се приликом одређивања броја носилаца правосудних функција руководио бројем предмета по којима ће се поступати у судовима који ће постојати од 1. јануара 2010. године, а тај број предмета Високи савет судства добио је управо од самих судова.
Маловић је објаснила да је реч о општем избору судија и тужилаца, а не реизбору, и додала да ће од 1. јануара следеће године у Србији постојати потпуно нова мрежа судова и тужилаштава, како по организацији, тако и по надлежности.
Она је напоменула да постоје различити критеријуми и услови да се буде судија Основног или Вишег суда и да је због тога било потребно расписати општи конкурс за избор кандидата који ће бити бирани на основу стручности и достојности.
Министар је подсетила и на то да су од садашњих девет чланова Високог савета судства седам из реда судија, који ће одлучивати о својим колегама, и истакла да се Министарство правде определило за то да судије бира то тело, управо да би се избегли политички притисци.
Маловић је најавила да ће пребацивање предмета из постојећих у новоформиране судове бити обављено током децембра према Акционом плану о спровођењу преношења предмета, како би се обезбедили услови за то да 1. јануара следеће године отпочне са радом нова мрежа судова.
Осврћући се на улогу правосуђа у борби против организованог криминала, корупције и растућег насиља, она је навела да је правосуђе последњи чинилац у том ланцу.
Уколико полиција прибави одговарајуће и ваљане доказе, онда је олакшан посао тужилаштва за покретање захтева за спровођење истраге или за подизање оптужнице, а самим тим, уколико се предмет добро припреми од стране тужилаштва и добро спроведе истрага, онда ће бити ефикасније и суђење, објасила је министар правде.
Маловић је указала и на чињеницу да мора да постоји блиска веза између полиције и тужилаштва, што у овом моменту и постоји када је реч о делима организованог криминала, али не и када су у питању нека друга кривична дела.
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић и ја настојали смо да та веза буде што чвршћа и она сада постоји, а формиране су и радне комисије и групе у којима учествују представници тужилаштва и полиције, додала је министар.
Према њеним речима, постоје и заједнички истражни тимови, што је на неки начин припрема за прелазак на тужилачку истрагу, која ће тек бити уведена у правосудни систем Србије.
Она је оценила да ефикасност српског правосуђа у овом тренутку није онаква каква би требало да буде, и нагласила да Министарство правде настоји да у оквиру своје надлежности допринесе томе да судски поступци буду ефикаснији.
Постоје одређени европски стандарди, према којима кривични поступак не би требало да траје дуже од годину дана, а парнични поступак не дуже од две године, указала је Маловић и напоменула да је било ситуација у неким домаћим судовима да су поступци трајали и више од 10 година.
Ту нема остварења правде, нема принципа правичности, нема сатисфакције за жртве и свега онога што треба да представља основу кривичног поступка, и наравно оно што је најважније - нема учиниоца одређеног кривичног дела, привођења правди и његовог одговарања за то што је учинио, истакла је министар правде.
Маловић је поновила да ефикасност не зависи само од поступања суда, већ и од прописане процедуре, како за кривичне поступке, тако и за парничне.
Она је подсетила на то да су, поред европских интеграција, то били основни циљеви Владе Србије приликом њеног формирања, и додала да су они међусобно повезани и запажени у извештају Европске комисије.
Није могло да се дубље уђе у сам процес реформе правосуђа, јер се он у овом моменту одвија, али сам сигурна да ћемо наредне године имати још позитивнији извештај, оценила је министар правде.
Она је изразила очекивање да ће Високи савет судства и Државно веће тужилаца до 1. децембра ове године окончати избор носилаца правосудних функција, и подсетила на то да ће у Србији радити приближно 2.500 судија и нешто више од 500 заменика јавних тужилаца.
Према њеним речима, Високи савет судства се приликом одређивања броја носилаца правосудних функција руководио бројем предмета по којима ће се поступати у судовима који ће постојати од 1. јануара 2010. године, а тај број предмета Високи савет судства добио је управо од самих судова.
Маловић је објаснила да је реч о општем избору судија и тужилаца, а не реизбору, и додала да ће од 1. јануара следеће године у Србији постојати потпуно нова мрежа судова и тужилаштава, како по организацији, тако и по надлежности.
Она је напоменула да постоје различити критеријуми и услови да се буде судија Основног или Вишег суда и да је због тога било потребно расписати општи конкурс за избор кандидата који ће бити бирани на основу стручности и достојности.
Министар је подсетила и на то да су од садашњих девет чланова Високог савета судства седам из реда судија, који ће одлучивати о својим колегама, и истакла да се Министарство правде определило за то да судије бира то тело, управо да би се избегли политички притисци.
Маловић је најавила да ће пребацивање предмета из постојећих у новоформиране судове бити обављено током децембра према Акционом плану о спровођењу преношења предмета, како би се обезбедили услови за то да 1. јануара следеће године отпочне са радом нова мрежа судова.
Осврћући се на улогу правосуђа у борби против организованог криминала, корупције и растућег насиља, она је навела да је правосуђе последњи чинилац у том ланцу.
Уколико полиција прибави одговарајуће и ваљане доказе, онда је олакшан посао тужилаштва за покретање захтева за спровођење истраге или за подизање оптужнице, а самим тим, уколико се предмет добро припреми од стране тужилаштва и добро спроведе истрага, онда ће бити ефикасније и суђење, објасила је министар правде.
Маловић је указала и на чињеницу да мора да постоји блиска веза између полиције и тужилаштва, што у овом моменту и постоји када је реч о делима организованог криминала, али не и када су у питању нека друга кривична дела.
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић и ја настојали смо да та веза буде што чвршћа и она сада постоји, а формиране су и радне комисије и групе у којима учествују представници тужилаштва и полиције, додала је министар.
Према њеним речима, постоје и заједнички истражни тимови, што је на неки начин припрема за прелазак на тужилачку истрагу, која ће тек бити уведена у правосудни систем Србије.
Она је оценила да ефикасност српског правосуђа у овом тренутку није онаква каква би требало да буде, и нагласила да Министарство правде настоји да у оквиру своје надлежности допринесе томе да судски поступци буду ефикаснији.
Постоје одређени европски стандарди, према којима кривични поступак не би требало да траје дуже од годину дана, а парнични поступак не дуже од две године, указала је Маловић и напоменула да је било ситуација у неким домаћим судовима да су поступци трајали и више од 10 година.
Ту нема остварења правде, нема принципа правичности, нема сатисфакције за жртве и свега онога што треба да представља основу кривичног поступка, и наравно оно што је најважније - нема учиниоца одређеног кривичног дела, привођења правди и његовог одговарања за то што је учинио, истакла је министар правде.
Маловић је поновила да ефикасност не зависи само од поступања суда, већ и од прописане процедуре, како за кривичне поступке, тако и за парничне.