Фото: Танјуг

Карановић је на представљању овог програма истакла да он обезбеђује стратешки приступ решавању проблема кардиоваскуларних болести, и да ће његовим усвајањем држава преузети одговорност да грађанима обезбеди једнаку доступност знања везаних за превенцију и примену најсавременијих дијагностичких и терапијских поступака у области кардиоваскуларних болести.

Она је оценила да би примена програма у средњорочном периоду требало да покаже прве резултате, а то су смањење броја пушача и гојазних, мања изложеност становништва факторима ризика, примена најсавременијих метода лечења инфаркта миокарда, као и повећање капацитета у области интервентне кардиологије и кардиохирургије, што би значајно скратило и листе чекања за те процедуре.

Такође, Карановић је указала на то да се у Србији годишње оперише 4.500 пацијената, а реална процена је да још толико чека за операцију, и навела да се најзначајнији циљеви радне групе за кардиохирургију односе на елиминацију листе чекања, едукацију болесника о свим детаљима везаним за операцију, укључујући и упутство о понашању након операције.

Према њеним речима, последњих година бележи се пораст броја деце која се рађају са урођеном срчаном маном, па је један од циљева превенција рађања деце са тим обољењем, унапређење квалитета лечења и превенција компликација болести.

У Србији је током 2007. године регистрован 21.821 новооболели и 7.381 смртни исход од болести крвних судова срца, прецизирала је Карановић.

Радна група Министарства здравља, коју чини 50 кардиолога и кардиохирурга, програм је израдила са циљем да се број превремених смртних исхода смањи, као и оптерећење болестима срца и крвних судова, предузимањем интегрисане акције и побољшањем квалитета живота, што би продужило очекивано трајање живота свих становника Србије.