Фото: Бета

Чиплић је, образлажући посланицима Скупштине Србије предлог тог законског акта, нагласио да ће тај закон у правном и политичком значењу, када буде усвојен, бити закон који ће Србији служити на част.

Министар за људска и мањинска права је објаснио да су предложена решења прошла проверу самих националних мањина и да на основу учешћа њихових тела постоји консензус око начина избора и овлашћења.

Он је истакао да предложене одредбе треба да допринесу да савети националних мањина буду што одговорнији и да располажу ефикасним механизмима за остваривање уставних права националних мањина.

У Србији постоји 16 изабраних савета и 28 националних мањина, навео је Чиплић и додао да је предложеним решењима, предвиђено да национални савети представљају механизам који ће грађанима Србије омогућити да Уставом гарантована мањинска права реализују кроз мањинску самоуправу.

Према његовим речима, национални савети као израз слободне воље припадника националних мањина треба да буду непосредно бирани, а претпоставка за то су посебни бирачки спискови, што је деликатно питање.

Чиплић је напоменуо да не постоји дилема да формирање посебних бирачких спискова не угрожава уставна и грађанска права мањина, јер су их прихватили национални савети.

Он је предочио да пријављивање за упис у бирачки списак за сваку националну заједницу није обавеза и да непријављивање не значи губитак уставних слобода и права.

Постоје националне мањине које нису биле спремне и вољне да изађу на непосредне изборе имајући страхове према бирачким списковима, указао је Чиплић.

Он је објаснио да изборни систем подразумева формирање посебних бирачких спискова и да мањине које упишу више од 50 одсто својих припадника иду на непосредне изборе, а оне које то не учине иду на електорски систем.

Министар је подсетио на то да је Влада свесна да такав изборни систем није проверен у Србији и да захтева посебну пажњу и приступ при изборним радњама, и додао да је предвиђена израда техничких аката којима ће се те изборне радње прецизирати.

Електорски систем је модификован и у том правцу да кандидационе изјаве морају бити оверене пред државним органима, чиме ће веродостојност подршке гарантовати онај који је изјаву потписао, навео је Чиплић.

Према његовим речима, поред начина избора, значајна су и овлашћења савета и у општим системима као што су образовање, здравство, информисање, употреба језика и писма, у којима се тим телима морају прописати такве надлежности које ће омогућити реализовање уставних норми.

Успели смо да досегнемо све оне капацитете које Устав у одредбама које се тичу права националних мањина гарантује, закључио је Чиплић.