Београд, 1. јул 2009. године – Помоћник министра економије и регионалног развоја у Влади Републике Србије Љиљана Џувер саопштила је данас да је кроз Програм "Отпремнином до посла" у претходне две и по године посао нашло више од две хиљаде људи који су у периоду транзиције проглашени технолошким вишком.
Џувер је на конференцији за новинаре, одржаној поводом завршетка овог програма, навела да је његов успех то што је побољшан квалитет живота више од две хиљаде грађана и то тако што су дошли до нових радних места или, остварили неки облик самозапошљавања.
Она је подсетила на то да је тај програм покренут 2007. године на иницијативу Сектора за запошљавање Министарства економије и регионалног развоја и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), са циљем да подржи поновно запошљавање радника који у периоду транзиције остају без посла.
Према њеним речима, Програм је финансиран средствима Аустријске агенције за Развој (АДА) и буџета Републике Србије, а на конкретној реализацији заједнички су радили Национална служба за запошљавање (НСЗ) и Пројектни тим УНДП-а.
Такође, Џувер је указала на то да отпремнине не представљају трајно решење за вишак запослених, па је радницима који остају без посла уз исплату отпремнине понуђена и могућност да се на добровољној основи, али уз обавезно улагање дела отпремнине, поново запосле код новог послодавца, или да покрену сопствени бизнис.
Џувер је рекла да су НСЗ и УНДП пружали учесницима стручну подршку у свим фазама, кроз посредовање у запошљавању (сајмови, директно посредовање између послодаваца и радника), правну подршку (савети, припрема уговора о раду и уговора о улагању отпремнине), обуку за предузетнике и друге услуге.
Она је навела да је Програм намењен свим радницима који су проглашени технолошким вишковима и који су примили износ отпремнине мањи од три хиљаде евра, или живе на граници сиромаштва.
Радници улажу један део своје отпремнине, при чему је најмањи износ 20.000 динара, а друга средства обезбеђена су из буџета Програма и за самозапошљавање износе 130.000 динара, за ново запошљавање 80.000 динара и за раднике из стечаја 100.000 динара, прецизирала је Џувер.
Она је рекла да је овај програм успео да мотивише раднике на то да отпремнине улажу у своје будуће запослење уместо у потрошњу, али је и субвенцијама мотивисао послодавце да запошљавају раднике који припадају категорији незапослених лица која се теже запошљавају.
Према њеним речима, више од 1.600 незапослених искористило је субвенцију Програма за самозапошљавање, а 418 корисника који припадају социјално најугроженијој категорији вишка запослених запослило се код 190 послодаваца у приватном сектору.
Џувер је прецизирала да од укупног броја корисника који су остварили ново запошљавање 45 одсто чине жене, док је код самозапошљавања тај проценат мањи и износи 35 одсто.
Према анализама, Програм је највише успеха имао у Крагујевцу, Краљеву, Ужицу, Врању, Нишу и Крушевцу, рекла је Џувер и навела да решавање статуса вишка запослених остаје један од приоритета активне политике запошљавања Владе Србије.
Она је подсетила на то да је тај програм покренут 2007. године на иницијативу Сектора за запошљавање Министарства економије и регионалног развоја и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), са циљем да подржи поновно запошљавање радника који у периоду транзиције остају без посла.
Према њеним речима, Програм је финансиран средствима Аустријске агенције за Развој (АДА) и буџета Републике Србије, а на конкретној реализацији заједнички су радили Национална служба за запошљавање (НСЗ) и Пројектни тим УНДП-а.
Такође, Џувер је указала на то да отпремнине не представљају трајно решење за вишак запослених, па је радницима који остају без посла уз исплату отпремнине понуђена и могућност да се на добровољној основи, али уз обавезно улагање дела отпремнине, поново запосле код новог послодавца, или да покрену сопствени бизнис.
Џувер је рекла да су НСЗ и УНДП пружали учесницима стручну подршку у свим фазама, кроз посредовање у запошљавању (сајмови, директно посредовање између послодаваца и радника), правну подршку (савети, припрема уговора о раду и уговора о улагању отпремнине), обуку за предузетнике и друге услуге.
Она је навела да је Програм намењен свим радницима који су проглашени технолошким вишковима и који су примили износ отпремнине мањи од три хиљаде евра, или живе на граници сиромаштва.
Радници улажу један део своје отпремнине, при чему је најмањи износ 20.000 динара, а друга средства обезбеђена су из буџета Програма и за самозапошљавање износе 130.000 динара, за ново запошљавање 80.000 динара и за раднике из стечаја 100.000 динара, прецизирала је Џувер.
Она је рекла да је овај програм успео да мотивише раднике на то да отпремнине улажу у своје будуће запослење уместо у потрошњу, али је и субвенцијама мотивисао послодавце да запошљавају раднике који припадају категорији незапослених лица која се теже запошљавају.
Према њеним речима, више од 1.600 незапослених искористило је субвенцију Програма за самозапошљавање, а 418 корисника који припадају социјално најугроженијој категорији вишка запослених запослило се код 190 послодаваца у приватном сектору.
Џувер је прецизирала да од укупног броја корисника који су остварили ново запошљавање 45 одсто чине жене, док је код самозапошљавања тај проценат мањи и износи 35 одсто.
Према анализама, Програм је највише успеха имао у Крагујевцу, Краљеву, Ужицу, Врању, Нишу и Крушевцу, рекла је Џувер и навела да решавање статуса вишка запослених остаје један од приоритета активне политике запошљавања Владе Србије.