Јеремић је у интервјуу за дневни лист "Вечерње новости" навео да је аргументација Србије врло обимна и да се, између осталог, тврди да су 17. фебруара прошле године прекршени међународни документи Резолуција 1244, Повеља УН и Завршни акт из Хелсинкија.

Према његовим речима, на поднеску наше земље радили су најеминентнији међународни правни стручњаци.

С обзиром на то да суд никада у историји није разматрао легалност акта сецесије, учешће у дебати у којој ће се одмеравати право на самоопредељење у односу на поштовање суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава, био је професионални сан многих правника. Зато смо и успели да регрутујемо најбоље у наш тим, објаснио је Јеремић.

Сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.

Питање сецесије први пут разматра се пред судом, што овај случај чини до краја неизвесним:

- У нашим дипломатским напорима обилато смо користили чињеницу да ће овај случај утицати на све будуће случајеве. Пошто су све државе имале право да пошаљу мишљење суду, гледали смо да што већи број њих, из различитих делова света, писмено доставе да се не слажу са косовском независношћу, односно, да је она противна међународном праву.

Да ли су многобројни поднесци који иду у нашу корист искључиво резултат "убеђивања" наше дипломатије:

- Сви до једног, практично, резултат су упорности, гласности и међународне свеприсутности Србије. Да нисмо са толико енергије објашњавали од каквог значаја ће бити резултат процеса, не знам колико би их било.

Знате ли какав је садржај поднесака за које се верује да ће помоћи одбрани става Београда:

- Наш правни тим је све време размењивао мишљења са правним тимовима тих земаља и на бази тога могу рећи да велики број њих има аргументацију врло сличну нашој. Значај писаних изјава, међутим, лежи и у томе што је тиме зацементиран став тих држава о Косову. Сада је готово немогуће да оне сутра признају независност покрајине. Посебно је важно што су неке од њих из ЕУ, из чега произлази да ће у ЕУ бити немогуће икада постићи консензус око признавања независности Косова. Други битан аспект је то што се са већим бројем мишљења, поготово утицајних земаља, смањио простор за евентуалне притиске на суд.

Да ли ће за Суд бити одлучујући број земаља које су стале на нашу, односно приштинску страну, и да ли ће снага земље и њена моћ бити пресудни:

- Сам број није од пресудне важности. Суд ће се руководити међународним правом.

Кина је одлучила да први пут пошаље своје мишљење поводом неког случаја пред МСП:

- То је још један од елемената изузетности овог процеса. Он је тиме добио посебну тежину, имајући у виду значај и утицај Кине у свету, поготово у данима глобалне економске кризе.

Какав је редослед потеза који нас даље чекају пред судом и када се може очекивати пресуда:

- Рок до кога свака земља има право да одговори на друге поднеске је 17. јули. У децембру се очекује усмено рочиште на коме могу да учествују све земље које су поднеле мишљење. Могуће су још једне усмене консултације после тога. За саопштавање мишљења суда нема рока, али није реално да то буде пре априла 2010. године. Како време буде одмицало, мислим да ће процес привлачити све већу пажњу међународне јавности, с обзиром на последице које ће пресуда носити.

Ако пресуда буде у корист Србије, може ли се десити да нека земља која је већ признала Косово то признање повуче:

- На основу разговора са министрима спољних послова неких земаља, могу да закључим да то уопште није немогуће. Не бих да спекулишем о броју оних земаља које би то могле да учине, нити да у овом тренутку наводим које су то земље.

Чини ли вам се да сте ви лично на неки начин "заратили" са појединим земљама радећи на убеђивању да нас подрже у процесу пред МСП:

- У међународним односима нема простора за „лично“. Ја заступам политику Владе, а она је кристално јасна када је реч о Косову и Метохији. Космет је саставни део Србије и наша недвосмислена уставна, а по мом уверењу, морална, политичка и историјска обавеза је да бранимо суверенитет и територијални интегритет земље. У тој одбрани Влада се определила за политичка, правна и дипломатска средства. Ја се, наравно, са таквом политиком из свег срца слажем. Мислим да за њу постоји велика подршка, не само у парламенту, већ и међу грађанима.

Економска криза изазвала је резервисаност према ширењу Уније. Да ли ће овај приоритет Владе Србије морати да сачека:

- Европа у овом тренутку нема онај ранији ентузијазам према проширењу, али учлањење у ЕУ остаје стратешки циљ ове владе, колико год тешке и озбиљне препреке биле пред нама. Биће теже, узеће више времена, али, на крају, уверен сам да ћемо стићи до циља. Једина просперитетна будућност западног Балкана, и нас, као најважније земље на њему, јесте пуноправно чланство у ЕУ. Надам се да ће што пре доћи до консензуса за одмрзавање привременог споразума и да ће се на овај или онај начин доћи до сагласности око пуне сарадање са Хашким трибуналом. За грађане Србије биће од огромне важности да се ове годне начини велики искорак укидањем виза.