Војислав Коштуница

Да ли ће опстати заједничка држава Србија и Црна Гора?

”Уверен сам, ништа мање него у време када је потписан Београдски споразум, да је државна заједница Србија и Црна Гора у интересу њених грађана, будућих европских интеграција и стабилности и мира у региону. Несагледиве могу бити последице нових промена или експериментисања са променама граница на Балкану. Најзад, Европа којој Србија и Црна Гора стреме не може да разуме да ми желимо да идемо у европске интеграције тако што ћемо прво да се међусобно дезинтегришемо. Заиста сматрам, ако о процесима интеграција говоримо у позитивном смислу, да једноставно нема примера природније интеграције од интеграције Црне Горе и Србије у државну заједницу. Да ли стварно неко верује да је Србији или Црној Гори лакша, природнија и боља било која друга врста интеграција и повезивања од наше међусобне повезаности у државној заједници и заједничког прикључења Европској унији? Примери заједништва Србије и Црне Горе, Срба и Црногораца више су него многобројни и познати да би било потребе да на њих подсећам”.

Да ли сте добили предлог Владе Црне Горе да почну разговори о раздруживању по такозваном чешко-словачком моделу? Да ли ће Влада разговарати са званичном Подгорицом о евентуалном раздруживању или расписивању референдума пре савезних избора?

“Није било никаквих формалних иницијатива те врсте, а и када би до ње дошло, имала би једну суштинску ману: значила би директно кршење слова и духа Уставне повеље. Уставна повеља предвиђа само да се статус држава чланица може мењати три године од ступања на снагу Уставне повеље, и то иступањем из државне заједнице после одлуке донете на референдуму. Дакле, не може пре три године и не може на било који други начин осим референдумом. Чешко-словачки модел, који се у последње време помиње код нас, односи се на другачију историјску ситуацију, поред тога што су односи између Чеха и Словака нешто сасвим друго у поређењу са односима између Срба и Црногораца. Чешко-словачки модел се, осим тога, заснива на договору политичких елита, а не на непосредном изјашњавању самог народа”.

Савезни избори или референдум?

“Довољно је погледати Уставну повељу. Прво морају бити одржани непосредни избори за Скупштину државне заједнице, а затим, најмање годину дана касније, може али не мора бити одржан референдум о иступању из државне заједнице. Непосредни избори су, дакле, предуслов за евентуални референдум”.

Под претпоставком да се одржи референдум у Црној Гори, какви би били резултати?

“Не чини ми се разложним да се бавим последицама нечега што може, али и не мора да се деси. Говорим, наравно, о евентуалном референдуму. Препустимо то времену и вољи народа. Осим тога, питање референдума, ако до њега дође, мора најпре бити ствар договора релевантних политичких снага у самој Црној Гори. На почетку нашег разговора, међутим, изнео сам зашто предвиђам да наша државна заједница има будућност”.

Да ли су предстојећи локални избори тест за Владу Србије? Да ли Вашем кабинету прети опасност да у републичком парламенту изгуби посланичку већину?

”Увек једна врста избора утиче на друге или на политички рејтинг владајуће већине, али не до краја и не потпуно. Јер, на крају крајева, постоје разлике између парламентарних и локалних избора и разлике у опредељивању бирача на једнима и другима. На један начин бирач закључује на локалним, а на нешто другачији на парламентарним изборима. Што се тиче Владе Србије, она има подршку у парламенту, поред тога што сам уверен у то да је ретко када за краће време донето више важних системских закона и одлука на предлог Владе. Тим законима уноси се више правне сигурности, покреће се привреда, побољшавају социјалне прилике у земљи, омогућава беспоштедна борба са корупцијом. Влада је припремила и план за Косово и Метохију, поред тога што је Скупштини упутила свој Нацрт Устава. Влада већину у парламенту одржава демократским, а не недемократским методима, на законит, а не незаконит начин. Оног часа када и ако Влада остане без подршке већине, она ће ту чињеницу прихватити на најнормалнији могућ начин”.

Какав је Ваш став о изласку косовских Срба на октобарске изборе?

”Одговор је крајње једноставан. Уколико би Срби и неалбанци на Косову добили неопходне институционалне гаранције зарад своје сигурности, права и пуког опстанка, они би били охрабрени да изађу на парламентарне изборе. Без тога, избори за њих немају смисла. Полазећи од предлога изнетих у Плану Владе Србије и у УНМИК-овом Оквиру за реформу локалне самоуправе, треба учинити све, уз учешће свих релевантних чинилаца, Контакт групе, шефа УНМИК-а, Београда и Приштине, да се дође до решења које би омогућило безбедан, нормалан живот и повратак Срба и неалбанаца на Косово и Метохију, а самим тим њихово учешће на изборима и у косовским институцијама учинило смисленим. Без тога, данас нико нема морално право да их из Београда наговара да изађу на изборе”.