Фото: Танјуг (архивски снимак)

Драгин је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" указао на то да ће Министарству, само због планираног смањења буџета за 26 одсто, недостајати половина средстава за испуњење свих обавеза, док ће због отпуштања људи трпети значајни пројекти.

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

На чему ће Министарство највише штедети:

– На свему, осим на субвенцијама. Приближно 90 одсто буџета Министарства практично се троши на субвенције пољопривредницима, а 10 одсто на све остало.

Сељаци не треба да се плаше да ће остати и без тих субвенција јер ћемо учинити све да свако регистровано пољопривредно газдинство добије тих 12.000 динара по хектару, али смо пооштрили услове за регистрацију тих газдинстава. Из мера субвенција избацили смо све који се не баве искључиво пољопривредом. То су, на пример, лекари, адвокати, а пољопривредом се баве тако што су купили земљу и чекају да уђемо у ЕУ, да цене земље порасту два–три пута, и да је продају. На овај начин број газдинстава која добијају субвенције од државе биће смањен на 60 одсто од прошлогодишњег броја. Нереално је да Хрватска има 150.000 газдинстава, а Србија приближно 420.000. Биће то значајне уштеде.

Да ли постоји још неки додатни извор финансирања:

– Борићу се за то да пољопривреда пуни буџет, а не да га празни. Од ове године први пут смо увели обавезу плаћања пензијског осигурања за пољопривреднике и верујемо да ће се буџет напунити са додатних осам милијарди динара. Постигли смо договор са Министарством финансија о томе да се сви дугови за пензијско осигурање од пре 2008. године не наплаћују, а да се законским изменама до краја ове године ти дугови опросте.

Страхујете ли да Србија неће имати довољно хране:

– Хране неће недостајати, Србија неће бити гладна. Али не пада та храна са неба, не расте млеко у тетрапаку, не расту јабуке на полици у супермаркету, него неко мора да се потруди да би се све то направило. А то су сељаци. Дакле, не треба да се питамо да ли ћемо имати довољно хране, него да ли ће сељак моћи да, уз овакве услове на тржишту, уз овакве субвенције, произведе ту храну. А мој посао је да му то обезбедим.

Да ли ћете успети:

– Биће тешко са оваквим буџетом, све земље у окружењу имају буџет од пет одсто, док Србија има само 2,7 одсто. Проблем је у томе што то није воља Владе да не дâ новац за пољопривреду, него тог новца реално нема.

Када буду подвлачили црту, чему сељаци могу да се надају:

– Ово је дефинитивно година у којој нико од пољопривредних произвођача неће зарадити, али циљ је да нико не изгуби. Цене хране ће дефинитивно расти, али не због кризе, већ због смањења пољопривредних површина, пренамене пољопривредног земљишта и повећања популације.

Има ли наговештаја да ће се у Скупштини ускоро расправљати о сету закона из пољопривреде, који су кључни за улазак Србије у ЕУ:

– Надам се, у априлу. Сви су усклађени са европским стандардима, а мени је најважнији закон о пољопривреди.

Колико парламент мора још да усвоји тих аката:

– Приближно 40 одсто свих прописа које морамо да усвојимо пре приступа ЕУ припада пољопривреди, а то је осам хиљада прописа, при чему је до сада усвојено само пет.