Економска криза неће негативно утицати на систем одбране Србије Београд, 23. март 2009. године – Министар одбране у Влади Републике Србије Драган Шутановац изјавио је у интервјуу за јучерашње издање дневног листа "Политика" да је то министарство приступило озбиљној анализи могућих последица светске економске кризе на функционисање система одбране.
Последице економске кризе на систем одбране Србије: – Какве год оне биле, сигурно је да систем неће трпети, али тешко да ће моћи да дође до обнављања савременим средствима. Неће доћи до застоја летења наших авиона, до застоја у извођењу вежби, као што је било у ранијем периоду. Имамо довољне резерве да функционишемо нормално, чак и у случају да година буде веома кризна. Усвајање кључних аката: – Дешава се управо оно што смо и најавили – прво тромесечје ове године обележиће завршетак радова на стратешким документима и појединим законима. На седници Владе је усвојен Стратегијски преглед одбране, први у историји Југославије и Србије, а рађен по стандардима НАТО. Тренутно се у Влади налази и закон о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије. Очекујем да ће се у току следеће недеље пред Владом наћи и Стратегија националне безбедности и Стратегија одбране, које су коначно формулисане са свим примедбама које су биле прихватљиве. Тиме ће бити заокружен највећи део законодавних реформи Министарства одбране које су биле проблематичне, практично од распада бивше Југославије. Радимо и на законима о цивилној заштити, о службама безбедности и о производњи и промету наоружања и друге опреме. Ово је велики реформски искорак који треба да уобличи правну регулативу за дугорочно функционисање система одбране, а посебно Војске Србије. Професионализација Војске: – Недостатак финансијских средства нас онемогућава да завршимо пуну професионализацију до краја 2010. године, али нећемо престати да улажемо подједнаку количину позитивне енергије ни ове ни следеће године, настављамо фазну професионализацију. Процес ће бити успорен, али неће стати. Битно је рећи да се ранијих година на конкурсе за професионалце по правилу пријављивало мање људи од потребног броја, а сада имамо више од два кандидата на једно упражњено место, што указује на то да смо успели да вратимо углед Војсци и војничкој професији. Промене у војном школству: – Уколико желимо да имамо савремен и модеран систем одбране, који је аутономан и пружа могућност образовања војног кадра у сваком смислу, морамо да знамо да је војна медицина један од наших највећих ресурса. Сматрамо да је војни универзитет неопходан како бисмо заокружили систем образовања за потребе нашег система одбране. Тренутно постоји велико интересовање страних војски за школовање како на ВА, тако и на ВМА. Планирамо да на Војној академији уведемо висококвалитетни курс безбедности и одбране по угледу на Велику Британију и стандарде НАТО. Ремонт авиона и хеликоптера: – Ако кажем да их је прошле године ремонтовано пет пута више него 2006. године, то сигурно значи да је направљен велики помак. Ипак, чињеница је да су најновији авиони стари више од 20 година. Годишње бисмо морали да купимо више хиљада возила да бисмо смањили просечну старост возног парка. Прошле године је купљено више возила него током целе претходне деценије. Најлакше је опремити војску уколико располажете новцем и ту нема никакве велике мудрости. Међутим, ми реформу спроводимо у датим околностима, које су подједнако тешке и за просвету и за правду, пољопривреду, унутрашње послове и одбрану. Реформа војних служби безбедности: – Врло брзо ће бити завршен предлог закона о ВБА и ВОА. Планирамо да закон буде усвојен у току ове године, да направимо савремен акт за модерне службе, да имплементирамо унутрашњу контролу и да те службе коначно добију законски оквир неопходан за рад у 21. веку. Поред законске, ту је и организациона реформа ових служби и војне полиције. Управо разматрамо неопходне капацитете како би ова тела била у максималној функцији, да имају одређен број људи, а да не коштају више него што морају. То је мукотрпан посао, поједине земље које су се од нас брже развијале нису га завршиле дуги низ година. Могућност укључења Војске у решавање ванредних ситуација: – На седници Владе донели смо одлуку о томе да се убудуће МУП бави пословима ванредних ситуација и цивилне заштите, чиме ће тај сегмент бити фузионисан и бити у оквиру МУП-а, који има капацитете да то прихвати. Знаће се ко је одговоран и како се поступа у случају акцидената и других врста елементарних непогода. Министарство одбране пружаће подршку кад год то буде неопходно. Идеја о формирању посебне агенције за ове послове и даље је актуелна, а то решење потенцијално примењиво. Скупштина Србије прогласила је војну неутралност, а све околне земље улазе у НАТО. Како треба да се поставимо у односу на то питање: – Србија ће у кратком року бити „острвце” окружено земљама чланицама НАТО. Не мислим да је то страшна ствар, мислим да је најважније да Србија иде крупним корацима ка европским интеграцијама. Моје лично убеђење је, а и добили смо таква уверавања, да нас нико у томе неће успорити због тога што претходно нисмо ушли у НАТО. Подсећам на то да је бивша Југославија имала највећи спољнополитички капацитет у време када је тадашња ЈНА имала највећи контингент припадника у иностранству у разним мировним операцијама. Нисам наишао на официра у Војсци који нема потпуно разумевање за потребу ангажовања Србије ван граница наше земље и испуњења све три њене мисије које су предвиђене законом. То ће сигурно помоћи у заштити наших интереса, како у иностранству, тако и у земљи. Трговина оружјем и војном опремом: – Чињеница је да је у прошлој години српска одбрамбена индустрија знатно повећала извоз, да је то била најбоља година након много година. Такође, чињеница је да држава треба да помогне тим фабрикама јер су оне више од 90 одсто извозно оријентисане и смањују спољнотрговински дефицит. Недавно смо добили потврду уговора вредног више од педесет милиона долара за ову годину и мој пут у Ирак и Алжир, и моја жеља да одем и у Либију, били су пре свега мотивисани сарадњом у области одбране и војне индустрије. Сваке недеље имамо састанке о томе како да се помогне одбрамбеној индустрији и како да наша роба, која без сумње има квалитет, стигне на инострано тржиште. Стандард Војске: – Прошла година је била рекордно добра. Решено је нешто више од 1.400 стамбених питања. Годишње примамо приближно 350 нових људи у систем одбране. Дакле, решили смо три и по пута више стамбених проблема него што смо примили нових људи. Имамо план да наставимо и ове године и решимо приближно 1.000 стамбених проблема. Плате су најзад на пристојном нивоу, мада би требало да буду и веће. Прошле године урадили смо темељну реформу платног система, али подсећам на то да се сусрећемо с наслеђеним, вишедеценијским проблемима. У оквиру реформе војног здравства склопили смо уговор са Републичким заводом за заштиту здравља и промовисали ВМА у Републици Српској и Црној Гори. Приход ВМА вишеструко се повећао прошле године. У систем војног здравства уложили смо приближно десет милиона евра, што одговара суми уложеној за четири претходне године. Настављамо даље опремање. Увођење унутрашње контроле: – У оквиру реформе која се спроводи у целом Министарству у војну полицију и војне службе безбедности уводимо унутрашњу контролу, а људе који ће је вршити постављаће министар одбране. Школовање официра у иностранству: – На школовању и усавршавању у иностранству прошле године било је 46 припадника Министарства одбране, 20 више него 2007. године. Прошле године код нас се усавршавао 141 странац, а годину дана раније 34. Желимо да се војни систем инкорпорира у цивилни, да се на исти начин рангирају статус факултета и научна и предавачка звања. Очекујемо да ће то бити завршено до краја ове године. Отварање Канцеларије Србије у седишту НАТО: – Ми још нисмо испунили сав капацитет ни према програму Партнерство за мир. Током ове године ћемо коначно отворити канцеларију у седишту НАТО, као и све земље које су у Партнерству за мир. Тада ћемо кренути да сарађујемо у пуном капацитету. |
||||
http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=106040 | ||||
Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs | ||||