Мирко Цветковић
	Фото: Фонет

Цветковић је одговарајући на посланичка питања рекао да су директно из буџета привреди обезбеђени подстицаји за ублажавање последица кризе у вредности од 2,18 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Већа издвајања у односу на свој БДП обезбедили су само Кина и САД, рекао је Цветковић.

Према његовим речима, у октобру прошле године Влада је усвојила мере за стабилизацију банкарског система, а од ове недеље у примени су мере за подстицање привредног раста и потражње за домаћом робом.

Премијер Србије објаснио је да су се у последња три месеца 2008. године почеле осећати последице финансијске кризе на стабилност банкарског система у Србији и да су грађани у знатнијим износима подизали штедне улоге.

Цветковић је рекао да је Влада повећала износ осигураног штедног улога са 3.000 на 50.000 евра и укинула порез на камату на девизну штедњу.

Поред тога, предузете су мере за ублажавање последица економске кризе на привредни раст у Србији, којима су предвиђени субвенционисање камата на кредите за ликвидност, инвестиције и куповину домаћих производа, навео је председник Владе.

Цветковић је истакао да се истовремено са подстицајима привредног раста предузимају и мере смањења потрошње и рационализације у свим државним секторима.

Председник Владе је такође рекао да ће прва фаза изградње подземног складишта гаса Банатски двор бити завршена до летње сезоне, и додао да су за пуњење гаса у складиште потребна улагања од приближно 50 милиона евра и око 20 милиона евра у изградњу инфраструктуре.

Он је навео да ће део средстава бити обезбеђен кроз Национални инвестициони план, као и да се преговара са Немачком развојном банком KfW о финансирању улагања у Банатски двор.

Према његовим речима, током гасне кризе ове зиме проблем није било то што у Банатском двору није било гаса, већ што није постојала одговарајућа инфраструктура да се из складишта извуче гас.

Кад је реч о томе како ће Влада Србије реаговати уколико Међународни суд правде изнесе по Србију негативно мишљење о легалности једностраног проглашења независности Косова, Цветковић је изразио уверење да се тако нешто неће догодити.

Имамо дубоко уверење да смо у праву и да ће Међународни суд правде донети одлуку која је заснована на правним аргументима и са оптимизмом очекујемо његов рад у том смислу, нагласио је председник Владе.

Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, одговарајући на посланичка питања у Скупштини Србије, рекао је да ће Влада у марту изаћи с пакетом додатних мера за ублажавање ефеката светске економске кризе, који ће бити усмерен на решавање новонасталих проблема у ликвидности предузећа.

Динкић је указао на то да је добра страна Владиних мера то што се минимално користе буџетска средства и да за тим нема потребе, будући да је банкарски систем у Србији добро уређен и има довољно капитала.

Он је истакао да је један од највећих проблема који се појавио у кризним условима то што су банке знатно смањиле кредитирање, а мање кредита значи мању потрошњу грађана, што даље узрокује мању производњу.

Због тога Влада субвенционисањем каматне стопе жели да подстакне банке да дају више кредита и грађане да више купују домаће производе, рекао је Динкић и додао да у кризним условима држава треба да што више штеди, а грађани који имају могућности треба да троше што више.

Он је истакао да у Србији нема примарне емисије новца још од 2000. године и да се сви приходи прибављају из реалних извора.

Коментаришући примедбе посланика опозиције о ваљаности и правовремености реаговања Владе Србије на светску економску кризу и пакета мера за ублажавање те кризе, као и критике на рачун стратешког партнерства са "Фијатом", Динкић је рекао да ће о томе одлучити грађани Србије на следећим изборима.

Динкић је нагласио да су он и сви чланови Владе Србије, с премијером Мирком Цветковићем на челу, спремни да на изборима који ће бити одржани 2012. године положе грађанима рачуне о томе како су радили за време светске економске кризе.

Он је рекао и да неће изаћи на следеће изборе уколико нови "Фијатов" модел који треба да се производи у "Застави" не буде лансиран.

Имам образ и знам шта сам обећао грађанима Крагујевца и Србије. Ми смо први пут постигли да се неки аутомобил у последњих 20 година у Србији производи без губитака, истакао је Динкић и додао да је Влада свесно ушла у посао са "Фијатом" желећи да обнови замах аутомобилске индустрије у Србији.

Министар финансија Диана Драгутиновић изјавила је одговарајући на питање шефа посланичке групе Г17 Плус Сузане Грубјешић да Србија данас размишља о склапању новог аранжмана с Међународним монетарним фондом (ММФ) који ће служити за попуну девизних резерви и већу стабилност девизног курса.

Она је истакла да, иако има могућност да то уради, Влада још увек није повукла средства од ММФ-а, будући да је период од непуна два месеца кратак да би се сагледали ефекти економске кризе на Србију.

Србија размишља о новом програму са ММФ-ом, који ће бити лек за вероватни раст фискалног дефицита и пад неких непотребних расхода. Какав ће то аранжман бити зависи и од нас и од ММФ-а, али то ћемо знати за два, два и по месеца, када ћемо склопити аранжман, навела је Драгутиновић.

Говорећи о ефектима примене Прелазног трговинског споразума, она је рекла да је релативно рано утврдити ефекте Прелазног споразума на обим прихода од царина и ПДВ.

Присутан је велики увоз, због чега су пале царине и ПДВ, нагласила је Драгутиновић.

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић изјавио је – одговарајући на питање посланика Демократске странке Драгана Вукадиновића о реализацији пројеката везаних за Коридор 10 – да су светски инвеститори, посебно банке, најавили кредите од милијарду и по евра за пројекте везане за Коридор 10 и да од нас зависи да ли ћемо и колико брзо те пројекте реализовати.

Мркоњић је рекао да је Влада одредила приоритете у области инфраструктуре.

Он је додао да ће већина планираних послова бити завршена до половине 2010. године, осим Жежељевог моста, чији завршетак је планиран за 2011. годину.

Према његовим речима, за инфраструктурне пројекте из буџета је издвојено 400 милиона динара, а само за Нови Сад предвиђено је 100 милиона динара за реализацију пројеката око тог града.

Изменама Пословника о раду парламента предвиђено је да сваког последњег четвртка у месецу, од 16 до 19 часова, премијер и министри одговарају на посланичка питања.

Право постављања питања (највише три питања по посланику) имају сви народни посланици и то према редоследу пријављивања.

Поред председника Владе, седници Скупштине Србије присуствовали су и министри Божидар Ђелић, Млађан Динкић, Слободан Милосављевић, Милутин Мркоњић, Диана Драгутиновић, Верица Калановић и Милан Марковић.