Фото: Танјуг

Матић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакла да би пре летње паузе сви чланови Владе требало да увежбају процедуре за одржавање "беспапирних" седница, и најавила да у току ове године треба да буде спроведен пројекат за обављање електронских јавних набавки и расписан тендер за избор још једног оператера у фиксној телефонији.

Она је прецизирала да ће пројекти увођења електронске Владе и електронских јавних набавки, који ће бити финансирани средствима из Националног инвестиционог плана (НИП), бити приоритет у раду ресорног министарства.

Када је реч о пројекту електронске Владе и електронског Генералног секретаријата, који се одвијају у Влади Србије, она је указала на то да ће тај пројекат бити паралелно рађен и са општинама које су веома заинтересоване.

Према њеним речима, има општина које су врло напредне и пружају различите услуге својим грађанима и привреди, али и оних које су врло заостале, међу којима неке немају чак ни своју интернет презентацију.

Матић је подсетила на то да је за пројекат електронске Владе у ширем смислу веома важно да постоји јака и поуздана инфраструктура, због чега је Влада склопила уговор са предузећем "ПТТ Србија" о закупу оптичке инфраструктуре, управо за комуникацију међу владиним организацијама.

Електронске јавне набавке су изузетна област за нашу државу, која постоји као законска могућност, и у сарадњи са Министарством финансија радићемо на изради подзаконских аката, најавила је Матић и додала да аутоматизација тог процеса смањује простор за корупцију.

Према њеним речима, процес избора новог оператера у фиксној телефонији већ је започет са Републичком агенцијом за телекомуникације и он подразумева израду процедура и одговарајућих правилника, који треба да доведу до либерализације у фиксној телефонији.

Када је реч о интересовању за улагање у информационе технологије (ИТ) у Србији, она је указала на то да је тај сектор у Србији већ осетио удар светске економске кризе и да је смањена продаја на домаћем тржишту како хардвера, тако и софтвера, што се десило и у другим земљама у свету.

Матић је објаснила да је то сектор који у целом свету први страда јер се на први помен кризе у ИТ сектору укидају инвестиције, и навела да се очекује да ће тај сектор први и изаћи из кризе како у свету, тако и у нашој земљи.

Она је нагласила да је последице кризе осетио и велики пројекат изградње ИТ парка у Инђији, који је донекле успорен, мада је инвеститор из Индије и даље заинтересован за његову реализацију.

Према њеним речима, идејни пројекат је већ израђен и "Ембаси груп" из Бангалора је већ постао власник једне парцеле у Инђији, а у току је израда пројектне документације.

Такође, Матић је истакла да Србија има рок да дигитализацију телевизијског сигнала спроведе до 2015. године, када престаје да важи Конвенција о подели аналогног спектра, и подсетила на то да је Влада половином јануара усвојила Стратегију дигитализације телевизијског сигнала, која има велики национални значај.

За грађане ће то значити далеко већи квалитет слике и тона на телевизијским пријемницима, али и могућност интеракције, објаснила је она и додала да ће осим могућности гледања програма у одложеном тренутку то омогућити и праћење емисија са титловима на више језика, електронску трговину и електронско банкарство преко телевизије.

Матић је рекла да ће сви грађани до тада морати да имају или нове телевизоре за пријем дигиталног сигнала, или купити такозвани "сет-а-бокс", који омогућава претварање дигиталног у аналогни сигнал.

Према њеним речима, тај уређај кошта од 20 до 30 евра, а највише 50 евра, при чему ће држава помоћи најсиромашнијем слоју становништва да га купи.

Када је реч о емисионој техници за дигитални сигнал, она је указала на то да је опредељење Владе да се део емисионе технике издвоји из јавног сервиса и да се формира емисиона мрежа на нивоу државе за дистрибуцију сигнала већег броја ТВ станица, слично као што је учињено у електропривреди, када је ЕПС подељен на електропривреду и електромрежу.

Матић је нагласила да су велике шансе да ће то бити или јавно предузеће или акционарско друштво у већинском државном власништву, које касније може да буде приватизовано или докапитализовано.

Она је подсетила на то да је ЕУ већ донела директиву да све њене чланице до 2012. године пређу на дигитално емитовање ТВ сигнала, при чему су неке то већ и учиниле, као што су, на пример, Швајцарска, Шведска, Луксембург и Белгија, док ће САД средином фебруара искључити аналогни сигнал.

Матић је најавила да ће у току фебруара бити одржана три округла стола и то у Београду, Нишу и Новом Саду, на којима ће стручна и пословна јавност и све друге заинтересоване групе моћи да предложе техничке стандарде за дигитално емитовање, као и то који су добри модели за субвенционисање куповине дигиталне технике за грађане и каква је законска регулатива потребна.

Истовремено, она је најавила да ће у сектору кабловске дистрибуције сигнала морати да се уведе више реда јер су по природи ствари у сектору телекомуникација и информатике промене брзе и технолошке платформе се мењају из месеца у месец, а не из године у годину.