Милосављевић је у изјави за агенцију Танјуг навео да је, и поред повремених афера, здравствени систем једна од бољих области које Србија има, без обзира на то што се у медијима о томе ствара другачија слика.

Он је прецизирао да на то указују анонимне анкете спроведене у последњих пет година, у којима је 85 одсто пацијената одговорило да је задовољно пружањем здравствених услуга, док је само 0,5 до један одсто рекло да су дали новац за пријем у болницу.

Министар је истакао да за шест месеци, колико је у функцији "бели телефон" на који грађани могу пријавити жалбе на здравствени систем, нико није оставио поруку да је некоме дао новац за било коју услугу, што потврђује да корупција у здравству није масовна појава.

Кад је реч о случају доктора Еугена Славика, за ког се сумња да је примио мито да би обавио одређени хируршки захват, Милосављевић је навео да је реч о инциденту који га је забринуо и резигнирао, пре свега, зато што је тај случај изазвао талас беса и код лекара и код пацијената.

Поменутог доктора медији су унапред линчовали, иако ће он одговарати пред правосудним органима, пред системом Лекарске коморе и Судом части, који ће расправљати о етичкој димензији проблема и изрећи одговарајућу санкцију, указао је министар.

Према његовим речима, допунски рад је, између осталог, уведен и као вид антикоруптивне мере јер се њиме смањује дискрециони простор за одлучивање појединца у здравственој установи.

Када говоримо о корупцији у здравству, мисли се на однос доктор–пацијент, што је обостран процес, а за решавање тог проблема неопходна је храброст појединца и постојање окружења у којем он има коме да се жали, објаснио је Милосављевић.

Он је нагласио да су за решење тог проблема потребни ефикасна полиција и судство, а када се говори о превенцији корупције, онда је то систем који предвиђа тачне процедуре, односно правилник који смањује простор за неке волунтаристичке или дискреционе одлуке.

Министар је оценио да ће плаћањем по јасној процедури, уз издавање фискалног рачуна и уз мање готовине у оптицају, а више обавезног и допунског осигурања, бити мање простора за корупцију.

Према његовим речима, друга област у којој је могућа корупција су набавке, иако Србија последњих година има Закон о јавним набавкама који је ту област значајно променио.

Милосављевић је подсетио на то да је поред отварања "белог телефона", Министарство здравља у више наврата упутило позив грађанима да се не плаше да пријаве случајеве корупције у здравству.

Он је навео да здравствена инспекција Министарства здравља, у сарадњи са Министарством унутрашњих полова, приликом пријављивања неког лекара предузима одговарајуће мере, и поновио да грађани не треба да страхују од откривања идентитета јер је заштита личних података загарантована.

Према његовим речима, све притужбе на рад здравствених радника грађани могу пријавити дежурном здравственом инспектору на телефон 011/333-40-03, или директно полицији, као и 24 часа на "бели телефон" 0700/111-700.