Фото: Фонет

Миливојевић је у интервјуу за агенцију Бета најавила да ће од фебруара у Србију долазити експертске мисије ЕУ које ће процењивати испуњеност критеријума, и изразила очекивање да ће те оцене бити довољно добре да омогуће препоручивање укидања визног режима.

Она је подсетила на то да одлуку о стављању Србије на “белу шенгенску листу”, односно укидање виза за ЕУ, доносе министарства унутрашњих послова земаља чланица Уније, на основу искључиво техничних аспеката.

Србији је потребно да усвоји још неколико закона и да примењује законе који су раније усвојени, попут закона о странцима, визном режиму и граници, као и употпуњено интегрисано управљање границом које подразумева и обуку кадрова запослених на граничним прелазима, прецизирала је она.

Миливојевић је додала да је потребно донети и стратегије о борби против организованог криминала, тероризма и прања новца.

Поводом одлуке Србије да једнострано примени Прелазни трговински споразум са ЕУ, она је навела да је то истовремено и показивање политичке воље Србије за процес европских интеграција и економски интерес земље јер ће довести до повећања конкурентности привреде.

Економски ефекти примене споразума, иако је највидљивији део који говори колики је губитак у буџету од царина које ће бити укинуте, на средњи, а посебно на дуги рок, подразумевају отварање тржишта и економије Србије ка ЕУ, и што је много битније, повећање конкурентности привреде Србије, навела је Миливојевић.

Она је додала да ће укидањем царина привреда Србије морати да повећа конкурентност како би могла да се такмичи са производима из ЕУ.

Миливојевић је рекла и да ће примена Прелазног трговинског споразума омогућити Србији брже добијање статуса кандидата јер је услов за добијање тог статуса да се споразум примењује у једногодишњем периоду.

Она је навела и да ће Србија током ове године поднети захтев за чланство у ЕУ и да би, теоретски, захтев могао да буде поднет одмах по деблокирању споразума.

Такође, Миливојевић је поновила да изручење генерала Ратка Младића Хашком трибуналу није услов за стављање Србије на “белу шенгенску листу”, него услов да Србија добије статус кандидата за чланство у ЕУ.

На питање да ли ће светска економска криза, ако потраје, утицати на смањење ентузијазма ЕУ за проширење балканским земљама, Миливојевић је одговорила да неће јер ће, према проценама, ефекти кризе почети да јењавају до половине ове године.

Она је истакла да је у ЕУ прошао први шок изазван кризом и да не верује да ће светска економска криза на било који начин утицати на помак земаља западног Балкана ка Унији.

Црна Гора је поднела захтев за чланство, очекује се да ће то урадити и Албанија, Босна и Херцеговина и Србија, и види се да цео тај процес иде напред, а не уназад, указала је Миливојевић.

Она је изразила наду да ће ЕУ обезбедити додатна средства Србији, и подсетила на то да је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић о томе разговарао са комесаром за финансије и монетарна питања ЕУ Јоакимом Алмуњом.

Миливојевић је истакла и да ће као потпредседник Међународног европског покрета лобирати за позицију Србије и њене интересе унутар организације и на ширем, европском плану.

То значи наметање теме западног Балкана и проширења и статуса потенцијалних нових држава чланица ЕУ, о чему се до сада на нивоу Међународног европског покрета није разговарало, рекла је Миливојевић.